PRVA GODINA PRVE POSTĐUKANOVIĆEVSKE VLADE: Vladimir Pavićević o sudbini DPS-a

A opstaje pre svega zbog toga što je Milo Đukanović, uprkos teškom porazu na avgustovskim izborima prošle godine, odlučio da na vanrednom kongresu u februaru ove godine, faraonski sebe ponovo postavi na čelo DPS-a. Sa Milovim DPS-om niko neće da ruši tu vladu.

Sudbina Milovog DPS-a

Da je gospodin Đukanović odustao od ponovne kandidature za predsednika stranke na njihovom kongresu početkom godine i da tada nije ponovo izabran za šefa, velika je verovatnoća da bi bez Mila na svom čelu na ovaj ili onaj način DPS danas bio deo vlasti. Vanredni kongres te stranke iz februara 2021. bio je jedinstvena prilika da partija uđe u programsku i kadrovsku reformu koja bi joj otvorila priliku za pokretanje novih savezništava. Ta situacija bi uticala i da DPS bez Mila istisne iz vlasti pojedine partije i da zauzme njihovo mesto.

Danas je za takvo nešto kasno. Protekom vremena učvršćen je osećaj kod građana da bi koketiranje sa DPS-om i bez Mila na čelu stranke bilo prekrajanje izborne volje građana koje ne bi moglo da prođe bez teške političke kazne za aktere koji bi u tome učestvovali. Zbog neviđenih Milovih grešaka u periodu nakon avgustovskih izbora 2020. godine DPS se danas nalazi u situaciji da pred sobom nema dobar potez. Ako se Milo skloni, to će u momentu značiti drastičan pad podrške u biračkom telu. Ako Milo ostane šef DPS-a, niko relevantan sa tom strankom neće želeti da sarađuje što će za rezultat imati postepeno, ali sigurno dalje slabljenje partije.

Ne postoji potez koji bi DPS danas mogao da napravi, a koji bi sprečio dalje i to sve vidljivije smanjivanje uticaja ove partije u crnogorskoj politici. Taj pad će biti posebno težak ukoliko nakon Mila partiju preuzmu stranački tvrdolinijaši koji bi više brinuli o očuvanju Milove zaostavštine nego o greškama zbog kojih veliki broj građana Crne Gore ovu partiju vidi kao ekstremističku i radikalnu. Jednostavno, zakoračili smo u postđukanovićevsku epohu crnogorske politike i više nema nazad. To je iz perspektive ogromnog broja crnogorskih građana veoma dobra stvar.

Greh Zdravka Krivokapića

Nakon pune godine dana rada prve postđukanovićevske vlade, rasprostranjen je utisak kod građana da goreg premijera od Zdravka Krivokapića nismo mogli imati.

Pokazalo se da je uoči samog izbora vlade taj čovek izmislio njene stubove i fundamente kako bi zamaskirao odsustvo strateškog promišljanja o strukturi i radu te vlade. Odrekao se ljudi sa kojima je na izborima ostvario istorijski rezultat proglasivši ih pretnjom za ugled njegove vlade. Otpustio je ministra koji je revizijom Milovog zakona o slobodi veroispovijesti efikasno i stručno otklonio sve njegove nedostatke i zadovoljio stotine hiljada ljudi koji su se učestvujući na višemesečnim litijama borili za očuvanje svojih svetinja i za osnovna filozofska i pravna načela crnogorskog ustava kao zajedničke svetinje svih građana Crne Gore.

Redovno je davao obećanja koja kasnije nije ispunjavao poput onoga da će mu nakon cetinjskih dešavanja biti dovoljno sedam dana za izveštaj u okviru kojeg niko neće biti pošteđen u procesu preispitivanja komandne odgovornosti oko dešavanja na Cetinju 4. i 5. septembra. Ništa se nije dogodilo, a prošla su tri i po meseca od tih dešavanja. Pravoslavni vernici mu neće zaboraviti ni oprostiti što je u maju leteo ka Patrijaršiji da on crkvenim velikodostojnicima objašnjava šta crkva treba da radi i kako da odlučuje o pitanjima koja se tiču njene unutrašnje organizacije i odlučivanja. Ovo ne bi bila posebna tema da gospodin Krivokapić sam ne insistira na tome da je vernik.

Mnogi su zapazili da je Zdravko Krivokapić, koji voli da istakne svoju karijeru univerzitetskog profesora, zapravo nepismen čovek. U regionu se prepričavaju brojne situacije koje otkrivaju odsustvo njegovog elementarnog obrazovanja i informisanosti. Ni jedan međunarodni susret koji je imao nije donio bilo kakav korak ka progresu Crne Gore, već je bukvalno svaki iskoršćen kao prilika za marketing koji je trajao koliko i sami ti susreti. Za godinu dana autoritet Zdravka Krivokapića se istopio do te mjere da je svaki ministar u njegovoj vladi važniji i uticajniji od njega. Jasno se pokazalo za ovih godinu dana da Zdravko Krivokapić nije bio format neophodan za premijera prve postđukanovićevske vlade.

Dritanov memorandum

Ono što odmah po okončanju izbora na kojima smo razvlastili Milov DPS nije uradio Zdravko Krivokapić to je krajem 2021. godine uradio Dritan Abazović. U saradnji sa liderom SNP-a Vladimirom Jokovićem Dritan je ostvario komunikaciju sa predstavnicima stranaka nacionalnih zajednica, potpisao sa njima memorandum o saradnji i po prvi put u istoriji obnovljenog višestranačja u Crnoj Gori otvorio mogućnost da partije nacionalnih zajednica ne budu isključivo u orbiti Milovog DPS-a. To je odmah u oktobru prošle godine kao mandatar trebalo da uradi Zdravko Krivokapić i da takvim potezom osnaži podršku svojoj vladi sa minimalnih 41 poslanika na 45.

Memorandum je izazvao veliku pažnju i brojne polemike. To je i prirodno jer je u čitavoj 2021. godini to bio iskorak koji je jednima zamirisao na dobro, a drugima na izdaju. Suština je, međutim, u tome da se ovim projektom dalje slabi Milov DPS. Nakon memoranduma Milo više ne može da se poziva na sigurno partnerstvo sa bošnjačkim ili albanskim partijama, jer su te partije jasno pokazale da je njihov interes da im partneri budu i URA i SNP i drugi. To je ključ kojim će se polako, ali sigurno graditi put stabilizacije prilika u crnogorskoj politici i kojim će se tupiti oštrica ekstremističe pozicije koju je danas u Crnoj Gori zauzeo Milov DPS.

Memoranduma se s razlogom najviše uplašio Zdravko Krivokapić. Tim sporazumom je ogoljeno da je on premijer samo na papiru, a da u suštini konce vuku neki drugi akteri. Posle Krivokapića tekst memoranduma je posebno zabrinuo Mila Đukanovića. Potvrdilo se da su sva nekadašnja uporišta na zapadu za njega trajno izgubljena. Otud ovih dana čitamo njegove protivrječne izjave o tome šta su njegovi dalji politički planovi i da li će ostati na čelu DPS-a ili će da se “svojom voljom” skloni iz politke. Svako ko ima ozbiljne planove u crnogorskoj politici treba da računa na najozbiljnije partnerstvo sa Dritanom Abazovićem. Za godinu dana on je svoje pozicije i politički uticaj učvrstio i dalje ojačao.

Za budućnost Crne Gore

Ime najubedljivijeg pobjedničkog saveza sa izbora na kojima je posle trideset godine razvlašćen Milov DPS je dobro osmišljeno. Ti izbori su bili prekretnica koja je Crnoj Gori otvorila šanse za progres i za dobro. Mnogim građanima koji su se u dužem periodu borili za promenu vlasti u Crnoj Gori ostala je, međutim, upitanost kako to da politički autoriteti koji su osmislili i nosili borbu u ime liste koja je osvojila skoro 33 odsto glasova nisu zastupljeni u vladi kao ključnoj grani izvršne vlasti u postđukanovićevskoj Crnoj Gori.

Veliki broj građana tu situaciju vidi kao tešku nepravdu koja je učinjena pre svega ljudima iz Demokratskog fronta. Jer nema države na evropskom tlu u kojoj se u vladi ne nalaze najsnažniji politički autoriteti pobednika na izborima. Crna Gora je i po tome postala izuzetak, ali je u isto vreme taj široko rasprostranjeni osećaj nepravde prema DF-u stvorio naknadne simpatije prema toj opciji i kod onih koji do tada nijesu razmišljali o podršci ovoj političkoj formaciji.

Ako želimo da govorimo objektivno, racionalno i tačno, DF i Koalicija za budućnost Crne Gore će imati ključni uticaj na dalje procese u crnogorskoj politici. Tome u prilog govore najave učvršćivanja partnerstva DF-a sa grupacijama sa kojima tradicionalno sarađuje, a posebno najava širenja njihovog savezništva sa novim akterima, koji u politici u Crnoj Gori donose mnogo toga prosvetiteljskog i savremenog.

Kada je Gabrijel Eskobar u jednom intervjuu rekao da DF za sada nije partner Sjedinjenim Američkim Državama, bilo je potpuno jasno da postoji interes SAD da se na tom partnerstvu radi. Kao što je sasvim logično da postoji interes i DF-a da se razvija komunikacija sa zvaničnim predstavnicima države koja veoma utiče na političke prilike u Crnoj Gori.

Širenje savezništava donosi mogućnosti. To su dobro razumeli ljudi iz DF-a i to će se tek videti. Ovu jednostavnu političku formulu danas najslabije razumiju u Milovom DPS-u. To je verovatno zbog toga što i dan danas ne mogu da se pomire sa time da nisu više vlast, nego opozicija. Upravo će korišćenje ove formule za rešavanje jednačina crnogorske politike biti ključno za procese koji slede. I dobro je da je već sada jasno ko je u tom smislu prošlost, a ko budućnost Crne Gore.

(Borba)

BONUS VIDEO: HULIGANI UNIŠTAVAJU CETINjE Komite prave haos