ČETIRI DECENIJE ČUVA SLAVNU LAVRU NEMANJIĆA: Iguman manastira Morača arhimandrit Rafailo obeležio nesvakidašnji jubilej

Pre dolaska u ovu svetu obitelj, otac Rafailo je služio Svetom Petru Cetinjskom u njegovom manastiru i bio dobar saradnik mitropolita Danila, ali i veliki oslonac i podrška našem mitropolitu Amfilohiju.

Bila je velika čast postati starešina manastira Morača, ali u to vreme bogme i prevelika obaveza. Možemo zamisliti kako je to bilo pre 40 godina u vreme tvrdog, ateističkog, komunističkog režima, koji je progonio Crkvu ne sporadično, nego sistematski. Međutim, naš otac Rafailo, jakog karaktera, jake vere i velike volje, uzeo je krst Hristov i nije se uplašio, nego je sa radošću primio tu veliku dužnost i ovu svetinju ukrasio i obnavljao.

Ovako je nakon svete arhijerejske liturgije u drevnoj nemanjićkoj lavri, manastiru Morača, na praznik Svetog apostola Filipa i Božićne poklade, besedio mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, čestitajući jubilej igumanu. Još daleke 1252. godine na platou iznad reke Morače, veliki knez ili kralj Stefan Nemanjić, sin Vukanov, unuk Nemanjin, sinovac Svetoga Save, podigao je zdanje u kom bi se narod verom krepio, spremao za bojeve junačke i slovo učio.

- Ovde je uvek svima bilo lepo doći, pre svega na molitvu, jer se u ovom manastiru vršilo redovno sveto bogosluženje o čemu je otac Rafailo, naš dragi iguman, vodio strogo računa. Gostoprimstva nije falilo u ovoj drevnoj nemanjićkoj lavri iako to nije bilo lako, ali je otac Rafailo sve svojom mudrošću i velikom energijom nekako pokrivao i nadoknađivao. Dragi oče arhimandrite, učinili ste veliki trud i veliki napor za ovih 40 godina starešinstva u manastiru Morači, hvala vam i za to i za sve one godine službe koje ste ranije služili u Cetinjskom manastiru i na drugim poslušanjima koja ste primali od blaženopočivšeg Amfilohija - rekao je mitropolit Joanikije, zboreći o igumanu, koji se svake godine susretne sa desetinama hiljada vernika i turista koji pohode znameniti manastir.

U jednom od mnogobrojnih razgovora koje je potpisnik ovih redova vodio sa igumanom Rafailom, on se prisećao dana kada ga je otac iz rodne Dalmacije kao dečaka od 14 godina doveo u manastir Ostrog, jer je po njegovom rođenju odredio da bude monah i služi Gospodu.

- Uz pomoć mojih duhovnika oca Lukijana Zečevića, koji me je zamonašio, oca Evstatija, igumana manastira Preobraženja u Ovčar Banji i duhovnika u monaškoj školi, postao sam ovo što jesam danas, zborio je pred mitropolitom Joanikijem, episkopom buenosajreskim i južno-centralnoameričkim Kirilom i sveštenstvom, iguman Rafailo, prisećajući se septembra 1981. godine kada je blagoslovom mitropolita Danila došao u manastir Morača gde je ubrzo postavljen za njegovog nastojatelja.

- Sa velikim strahom primio sam taj poziv, smatrajući sebe nedostojnim da nasledim svoje prethodnike. Čitajući o istoriji manastira i njegovim nastojateljima, često sam se znao zapitati: Kako ti oče Rafailo da naslediš ovakve duhovnike i vitezove? U slavu Gospoda i Presvete Bogorodice, kojoj je ova svetinja posvećena, trudio sam se koliko sam bio u mogućnosti, da nastavim put svojih prethodnika. Još uvek se trudim da svojim radom doprinesem da ova svetinja, koja nije bila u zavidnom stanju kada sam postavljen za nastojatelja, danas sija u svom najlepšem izdanju - zborio je arhimandrit Rafailo zablagodarivši svima koji su mu na tom putu pomogli, posebno mitropolitu Amfilohiju, koji ga je, kako je kazao, svesrdno očinskom ljubavlju prigrlio i pomagao tokom službovanja u Morači.

SMAIL-AGA ČENGIĆ

- ISTORIČARI među sveštenicima pominju ličnosti iz novijeg doba. Božo Mihajlović (monah Simeon), najviše pominje ličnost igumana Dimitrija Radojevića, koji je upravljao manastirom više od 35 godina. On se smatra jednim od glavnih organizatora smaknuća Smail-age Čengića. To je planirano baš ovde, zajedno sa Novicom Cerovićem, koji je iz Tušinje došao i živeo u manastiru. Ovde je grupu koja je pošla sa Cerovićem zakleo, pričestio i blagoslovio iguman Radojević "dobri pastir" iz Mažuranićevog speva "Smrt Smail-age Čengića" -pričao nam je jednom prilikom iguman Rafailo o svojim slavnim prethodnicima.

NEOPHODNA NOVA MINI-ELEKTRANA

- PRIPREMAMO dokumentaciju da Hram Uspenja Presvete Bogorodice dobije još jednu elektranu, govorio nam je pre tri godine iguman Rafailo, koji je gradnju prve male hidroelektrane u Crnoj Gori počeo krajem 2008, a okončao 2009, kada su je u rad svečano pustili tadašnji predsednik Crne Gore Filip Vujanović i mitropolit Amfilohije.

- U gradnji je mnogo pomogao tadašnji predsednik Crne Gore Filip Vujanović. Pošto se dobro poznajemo, izašao mi je u susret da završimo sve papire i tako smo mi sagradili elektranu od 12 kilovata. Tada smo imali sasvim dovoljno električne energije za naše potrebe. Međutim, od tada smo obnovili sve zgrade, povećali kapacitete. Ovde žive kaluđeri, sveštenik sa porodicom, ljudi koji rade u manastiru, kao i prognanici - pričao nam je iguman.