ZDRAVKO DAJE VIŠE ZA NATO OD MILA! Aktuelna vlast velikodušnija u ispunjavanju standarda vojnog saveza nego prethodne
PREMIJER Crne Gore Zdravko Krivokapić, nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom u Briselu, izrazio je svoju velikodušnost u ispunjavanju NATO standarda, čak više nego što je to rađeno u vreme režima Mila Đukanovića.
Krivokapić i Stoltenberg / Foto NATO
- Spremni smo da ispunjavamo NATO standarde i da ih izvršavamo do kraja u oblastima gde to nije do kraja urađeno. To se odnosi i na izdvajanje dva odsto za NATO - rekao je Krivokapić.
Ova poruka predsednika crnogorske vlade poražavajuće deluje, smatra politički analitičar Igor Damjanović.
- Obećanje Stoltenbergu koje je dao premijer da će crnogorske izdatke za potrebe NATO povećati za dvadesetak miliona dolara, sa 1,64 odsto na dva procenta BDP, predstavlja katastrofalnu činjenicu. Krivokapić je demonstrirao da je u podaništvu NATO i ponižavanju države Crne Gore spreman da ide i dalje od Mila Đukanovića i Duška Markovića - kaže za "Novosti" Damjanović.
Naš sagovornik podseća da je veliki rizik u momentu nezapamćene ekonomske krize i galopirajuće pandemije koje otvaraju brojne socijalne probleme izdvojiti novih 20 miliona za potrebe Alijanse.
- Preporučeni NATO standard izdvajanja dva odsto BDP za potrebe odbrane ispunjava dve trećine zemalja članica. Recimo Luksemburg, koji je po teritoriji i broju stanovnika Crnoj Gori najsličnija država članica NATO, izdvaja tek 0,57 odsto BDP za ovu svrhu! Sam Zdravko Krivokapić nebrojeno puta naveo je Luksemburg kao primer na koji Crna Gora treba da se ugleda - naglašava Damjanović.
Crna Gora je u 2020. godini potrošila na odbranu 73 miliona evra, što je 1,72 odsto crnogorskog bruto društvenog proizvoda ili 113 dolara po stanovniku. Cilj Crne Gore je, prema ranijim najavama Ministarstva odbrane, da do 2024. dostigne izdvajanja od dva odsto BDP za odbranu, što je i zahtev NATO.
NAJMANjA PODRŠKA
Stoltenberg je još u martu saopštio rezultate istraživanja sprovedenog prošle godine, po kom većina građana u državama članicama podržava članstvo u NATO sa 62 odsto, što je dva odsto manje nego 2019. Najveću podršku NATO ima u Albaniji - 94 odsto, Litvaniji - 83 odsto i Poljskoj - 82 odsto. Najmanja podrška zabeležena je u Crnoj Gori - 50 odsto, gde bi čak 30 odsto građana glasalo za izlazak iz te organizacije.