SEDAM DECENIJA LJUBAVI I SLOGE: Dijamantska svadba Vidaka (97) i Danice (89) Krivokapić iz Herceg Novog

Kažu, od tog 5. novembra 1951. delili su i dobro, i loše, a kada su sada "podvukli crtu", najviše je bilo ljubavi, vere i nade.

Vidak visok i prav "kao sveća", u svečanom odelu, a Danica vedra i srdačna u nošnji verovali su da ih vode na fotografisanje, a zapravo su stigli na slavlje u restoranu, gde su ih čekali četvoro dece, desetoro unučadi i, za sada, 17 praunučadi. Sa zetovima i snajama, vele, ukupno ih je 47, a Danica na svoje mesto u čelu trpeze nije sela dok se svakome ponaosob nije javila. Najpre najmlađem praunuku koji nosi pradedovo ime - Vidak.

- Svi nas dobro paze, pa dočekasmo i ove godine. Veliko je to čudo i to nas održava - veli Vidak, dok Danica objašnjava da nikada nisu jedno drugo izneverili, već su živeli složno, mnogo radili i podizali decu.

Sve je, inače, započelo na pijaci u Risnu, gde je devojka, kao najstarije dete u porodici, prodavala domaće proizvode, a đuvegija je baš pored njene kuće prolazio na putu do radnog mesta u trgovini "Bata".

- Zapazih je, ali se tada ništa nije činilo bez roditelja, pa zamolih oca da pita njene hoće li me Danica uzeti. I, oženio sam se iz dobre familije, a ona je bila veliki radnik i dobra supruga - hvali Vidak svoju životnu saputnicu, koja sve potvrđuje, ali veli i da pri prvom susretu ponudu nije ni prihvatila, ali ni odbila, već reče da će biti kako "njeni kažu", a oni su jedino zazirali od toga da će im ćerka ostati da "živi u Cuce"...
Drugu mu manu nisu našli, a onda su - preko Nikšića - 1982. stigli do Herceg Novog, gde se Vidak brzo pročuo kao majstor, te je ozidao više od 30 kuća. O danima velikog rada, ali i još veće sloge listom svedoče svi - od najmlađe ćerke Rade Vujičić, preko najstarijeg unuka Gorana Kuševije i najmlađeg potomka Nikole Krivokapića, do snaje Dragane Krivokapić...