U KRALJIMA SVAKI KAMEN JE ISTORIJA: Čudesno mesto podno Komova, kod Andrijevice, iznedrilo ljude sa obrazom prečim od života

- Da li bi pesmu ponovio, nama - upitali smo dečaka.

Pristao je tek kada je mama Nikolina našoj ekipi dala saglasnost. Stao ispred foto-reportera, stegao pesnice, podigao ručice. I, kao da je na kakvom važnom takmičenju, zapevao.

Kad je završio poslednji stih "Nek se srpski barjak vije, od Prizrena do Rumije", nagrađen je aplauzom. Ali, nekome se iz "publike" otelo: "Bravo, pravi si Crnogorac!"

Dečak je, na trenutak, zaćutao. Spojio trepavice i odbrusio:

- Nisam ja Crnogorac, ja sam Srbin. Čuvam kosovski zavet.

Ovako smo se sudarili sa vasojevićkim Kraljima, čudesnim mestom podno Komova u kojima su vekovne straže srpskog podvizništva u očuvanju identiteta. Iz tih straža, sa tih karaula, nisu odstupili ni u najstrašnija vremena. Neprolazna... Ovako smo primili packu. Lekciju. Poruku.

- Kod nas je to tako. Ne može drugačije - zvučale su utešno reči domaćina Mikana Perovića i Milutina Đurkovića. - Šta je koren bez izdanaka? Šta smo, ako ne znamo ko smo? A, to što znamo, treba da znaju i oni koji nas nasleđuju. To vam je odgovor kako smo se sačuvali kroz vekove.

Dočekuju nas, ovi ljudi, u centru Kralja. Iza njih se izvija obnovljeni Bogorodični hram. Oko hrama, stari i novi grobovi. Dišu duše, čini se, dok se Ljuban i Komovi kače za nebo. Pa, odozgo, mere zemlju i zamotavaju vetrove.

Književnik Ratko Deletić, ovdašnji, zapisao je:

- Ovo mesto je svetilište. Zora. Sloboda. Ovde se čovek sa suncem rađa. Živi i traje pod komskim zvezdama. Nigde ne traje ljudska vedrina, neposrednost i toplina, kao ovde. Kralje je istorija.

- Deletić je ovaj dragulj od reči zasluženo darovao ovom mestu - kaže Milutin Đurković.

Odnekud ponovo pesma. Pevaju Prijepoljci, Igor Dačević i Dejan Grandov. Završavaju prilaz zavičajnom muzeju.

- Dođite sutra, kolega donosi gusle. To, tek, da čujete...

Za nas, u dnevnoj priči, danas je i sutra i, prekosutra... Redakcija štedljiva. Crna Gora je crno inostranstvo.

- Kralje je dalo više od trista znamenitih slikara, književnika, doktora nauka, sportista - slušamo priču ispred kuće Milutina Đurkovića, slikara, a može se reći i - multimedijalnog domaćina koji je u svemu sam svoj majstor, a najbolji je na svetu mozaičar: gde god stigne on utisne srpski grb. Na česmu. Terasu. Na stolove. Čak i na odžak, kako je to fokusiralo "oko sokolovo", našeg Miće Sekulovića.

- Da, da. Svuda ostavljam tragove - kaže Milutin.

- Opasna ekipa - prozreo je.

Neke od nas dobro poznaje. Darku Jovoviću i Mići Sekuloviću odavno je podigao lestvicu "jabukometra".

Imanje Đurkovića je istorija, u istoriji Kralja. Mi smo u Milutinovoj kući koja je, sama, odavno ispričala priču o sebi. Prvo poglavlje je ono vreme kada je Petar Karađorđević, tada knez, kasnije kralj, krenuo da prosi Zorku, kćerku kralja Nikole. Put ga je vodio upravo ovuda, gde stojimo. Dao je, tada, Milutinovom prađedu novac da podigne ovu kuću.

- Tako je bilo - kaže nam. - I to je upisano na ovoj bronzanoj tabli, ovo je svedok i dokument. Ja sam čuvar... Posle je ovuda prolazio i kralj Aleksandar sa vojskom, 1915.godine. Njegovim junacima podigli smo spomenik u crkvenom groblju. Osmorica, njih, čije smo kosti prikupili. Ali, nismo se odrekli ni potonjih junaka, pilota srpske avijacije. Njima smo namenili ovaj beleg - "jastreb", za vazduhoplovce koji su se žrtvovali u odbrambenim ratovima. Mi ništa ne prepuštamo zaboravu.

Svedoče Mikan i Milutin, sa posebnim žarom, o vremenima prote Miloša Velimirovića, ovdašnjeg, koji je ostavio dubok trag u književnom stvaralaštvu Crne Gore. Diče se školom, koja je posle Cetinjske, ovde u Kraljima, upisala prve đake. Kazuju i o Miloševoj ćerki, Vuki, prvoj ženi skulptoru u srpskom rodu.

- Njoj se divio celi svet, a neki su je zaboravili, mi nismo - govore nam.

Koliko je vremena i koliko novinskih stubaca potrebno da se ispriča, tek deo istorije Kralja? Ko ne zna, bilo bi dobro da se u taj posao upusti, kao što to čini koliko može Mikan Perović. Svaki od ovih naših sagovornika koji svedoče istoriju zaslužan je za priče za čitav roman.

- Mi smo istražili, čak, da su u Kraljima koreni Đorđa Petrovića, Karađorđa - pričaju nam. - Njegov đed Jovan Đurišić, upravo je ovde rođen. Zato smo Karađorđu u Kraljima i spomenik podigli. I, dolaze nam Karađorđevići. I drugi... Samo Milo nikad nije došao. I, što će. Ovde je, kao što je zabeležio Ratko Deletić, istorija. Svaki kamen, istorija. I ovde Kraljani, u kući Milutina Đurkovića čuvaju medalje: od Obilića do partizanske spomenice. A, čuje se u ovoj kući, na trenutak, kao da zveknu oni dukati koje je kralj Petar, skromno, spustio u činiju da se podigne kuća Đurkovića. Čuje se, kako zveče.

I TAGORA ZADIVLjEN LEPOTOM

KRALjE je sa Vukom Velimirović 1936. posetio i nekoliko dana boravio nobelovac Rabindranat Tagore. Bio je opčinjen, kako je zabeleženo u ovom čudesnom mestu, lepotom prirode i ljudske duše. Govorilo se da je nobelovac iz Indije, prenamenio srpskoj vajarki: "Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći, ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati".

ZABORAV STRAŠNA STVAR

NAŠ kolega Darko Jovović, novinar "Dana", svestan da je "zaborav strašna stvar", kako je govorio Mihailo Lalić, beležio je istoriju Kralja, beležeći podvige Vasojevića u očuvanju srpskog identiteta. Ovaj posvećenik istinskim vrednostima uz čije rame je i dopisnik "Novosti" sa severa Crne Gore, Mićo Sekulović, ostavio je značajna svedočenja o istoriji naroda ovoga kraja. Njegova knjiga "Iz pera reportera", svojevrsni je dokument za ovo, ali i buduće vreme.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU