SVA PRIMANJA BIĆE POVEĆANA: Vlada počela sa usvajanjem izmena zakona koji će omogućiti manje dažbine, a veće prihode

Da bi plan zaživeo neophodno je izmeniti 12 zakona i odluku o obračunskoj vrednosti koefecijenata za zaposlene u javnom sektoru. Na sednici su već usvojene izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Iz Vlade uveravaju da će i pored novih izdvajanja za zdravstvo iz budžeta, ali i za veće plate, državne finansije ostati stabilne i da u narednoj godini neće biti novih zaduživanja. Takve projekcije zasnivaju na ostvarivanju prihoda po osnovu poreza na dobit. Tako će stopa na dobit do 100.000 evra ostati na devet odsto, ali će na dobit od 100.000 do milion i po evra biti 12 procenata, a na one preko 1,5 miliona 15 odsto.

Programom "Evropa sad" planirano je da se od 1. januara doprinosi za zdravstveno osiguranje ne bi naplaćivali iz bruto zarada zaposlenih, već bi te obaveze bile finansirane iz budžeta. Osim toga prvi put u Crnoj Gori uvodi se neoporezivi deo zarade za plate do 700 evra.

- Na osnovu smanjenja dažbina zaposleni i privreda dobili bi oko 200 miliona evra, dok bi gubitak države bio 137 miliona. Taj novac nadoknadiće se povećanjem drugih prihoda za oko 100 miliona u narednoj godini, i to povećanjem akciza prihodovalo bi se oko 23 miliona, oporezivanjem neprijavljenih prihoda oko 20 miliona, od igara na sreću 15 miliona, markiranja goriva 14 miliona, te smanjenja sive ekonomije deset miliona evra. Računica je da bi sve ove mere matematički imale negativan uticaj na budžet u iznosu od 35 miliona evra naredne godine, dok bi stvarni minus bio nula zbog rasta ekonomije i povećanja poreskog obuhvata. Dakle, već 2023.godine bili bismo u plusu 18 miliona evra, obrazložio je Milojko Spajić, ministar finansija i socijalnog staranja.

Sada je ključno da Program "Evropa sad", ali i prateće zakone podrže poslanici u Parlamentu. Najavili su da neće uskraćivati građanima pravo na bolji život i da će podržati one zakone koji su u interesu građana. I pored tih najava novinari su pitali Spajića ima li rezervni plan ukoliko u Skupštini ne bude usvojen budžet za narednu godinu čiji je Program "Evropa sad" sastavni deo.

- Da li oni imaju rezervni plan, ako ne podrže ovaj? - odgovorio je pitanjem ministar Spajić.

On je najavio da će primena tog programa dovesti do rasta penzija i socijala, jer će se, kako je kazao Spajić, ta primanja usklađivati sa rastom zarada.

KRITIKA

Maršalov plan - "Evropa sad" dugoročno će dovesti do novih zaduživanja, rasta inflacije i nezaposlenosti. Činjenica je da nam trebaju veće zarade, minimalac. Međutim, mi nemamo kapaciteta da ovo u trenutnim ekonomskim uslovima iznesemo, poručio je Vasilije Kostić, ekonomski analitičar.

ISKORAK KA BOLjEM ŽIVOTU

Lider Prave Crne Gore Marko Milačić ocenio je da je Program "Evropa sad" najveći ekonomski iskorak u tri decenije i da će mu dati punu podršku. Vrlo je važno da se, kako kaže, zanemare uskopolitički interesi i iznad njih stave interesi građana, jer će primena plana poboljšati njihov životni standard.

Najava o donošenju seta poreskih zakona kojima bi se povećao minimalni lični dohodak na 450 evra, a privrednicima smanjila opterećenja na plate na nešto preko 20 odsto su ohrabrujuće, smatra Goran Đurović, potpredsednik URA. Time poslodavci dobijaju olakšice, a radnicima se obezbeđuje dostojanstven rad.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU