TREBA LI CRNOJ GORI INSTITUT IGALO? Sindikalci traže od nadležnih da spreče gašenje ustanove
BROJNA priznanja pa i ono najnovije za afirmaciju zdravstvenog turizma ne rešavaju probleme zaposlenih u ovoj važnoj ustanovi- kojoj, prema pisanju sindikalaca Instituta preti gašenje.
Ukoliko Vlada Crne Gore, Fond zdravstvanog osiguranja i Opština Herceg Novi hitno ne odreaguju u cilju dugoročnog, strateškog rešavanja sudbine Instituta Igalo, onda ćemo svi zajedno biti odgovorni za njegovo gašenje, naveli su u otvorenom pismu- apelu upućenom na ove adrese predstavnici sindikalne organizacije Instituta.
U pismu podsećaju da je ova ustanova zahvaljujući viziji, znanju, strategiji, saradnji, mobilizaciji resursa, poštenju, neviđenom strpljenju i upornosti, od malog lečilišta izrasla u grandioznu ustanovu, koja svakom društvu može služiti za ponos. Vrhunskim rezultatima i profesionalizmom zaposlenih, izgrađen je brend, koji se na strogom evropskom tržištu visoko kotira i kojim se Crna Gora može ponositi i izvan svojih granica.
Do zatvaranja granica uzrokovanih pandemijom, u Institutu se godišnje lečilo više od hiljadu norveških pacijenata, uglavnom preko državnog programa Vlade Norveške. Takođe, na lečenju je godišnje boravilo više od 300 holandskih pacijenata, kao i pacijenata iz Švedske, Danske, Rusije, Ukrajine i sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Osim toga Institut je jedina specijalizovana ustanova za medicinsku rehabilitaciju u Crnoj Gori u koju se, preko Fonda zdravstvenog osiguranja, šalju najteži bolesnici, onesposobljeni moždanim udarom, bolestima srca i pluća, teškim reumatizmom, povredama i prelomima, teškim neurološkim bolestima... Institut je ustanova koja se bavi lečenjem bolesne dece i dece sa smetnjama u razvoju. Oni u Institutu naprave prve korake, a njihovi roditelji se edukuju i osnažuju da im budu stabilna podrška.
Taj deo pisma sindikalaca Instituta jedna je strana medalje. Na drugoj je 538 zaposlenih koji se dugo suočavaju sa neizvesnošću i egzistencijalnim problemima. Njihove zarade su za 35 odsto niže u odnosu na javno zdravstvo pa su po ovom osnovu, potražili svoja prava pred sudom. Presude su bile u njihovu korist, ali zarade se i dalje obračunavaju po istom koeficijentu, a isplata je neredovna. Oni bez jasnih obrazloženja i izvesnog datuma isplate, čekaju septembarsku platu. Republički Fond zdravstvenog osiguranja nije izmirio svoja dugovanja, pa je i to naglasilo dubiozu u kojoj se Institut nalazi.
Posledica ovakvog stanja je odliv medicinskog kadra, što je ustanovu uvelo u kardovski stečaj. Situacija je alarmantna i iziskuje hitno rešavanje problema, pišu sindikalci I upozoravaju da bi svako odlaganje moglo dovesti do prestanka rada Instituta uprkos tome što je zahvaljujući postepenom otvaranju evropskih granica, potvrđen nastavak inostranih programa u punom kapacitetu od aprila, 2022. godine.
Sindikalci Instituta upozoravaju da međunarodno tržište ne prašta neispunjavanje sporazuma, a pitaju da li idemo prema tome da onemogućimo najtežim bolesnicima da se rehabilituju? Mogu li odgovorni napraviti računicu koliko će državu koštati posledice eventualnog gašenja Instituta Igalo? Koliko će izostanak rehabilitacije poskupeti druge vidove lečenja? Koliko će bolovanja i porast invaliditeta opteretiti budžet?
U završnici otvorenog pisma sindikalci podsećaju da je njihova sudbina samo jedna u nizu priča obespravljenih radnika crnogorskih preduzeća kojima se nije domaćinski gazdovalo.
Država kao većinski vlasnik Instituta održava ustanovu na ivici ponora. Opština Herceg Novi se u predizbornoj kampanji intenzivno bavila Institutom. Sada, nadahnuta podrškom sa državnog nivoa, nagoveštava vredne projekte koje je kandidovala za kapitalni budžet države, u vrijednosti od 70 miliona evra. U planu je izgradnja puteva, škola, rekonstrukcija zadužbina, rešavanje pitanja bolnice Meljine i Vektra Boke... Oni će građanima, bez sumnje, doneti boljitak, ali u njima, na žalost, nema mesta za Institut, jedino preostalo veliko preduzeće koje direktno ili indirektno obezbeđuje prihode većem delu Igala i po kome je i grad Herceg Novi prepoznatljiv.
Institucija koju bi poželela da ima svaka evropska država, danas traži nove vizionare koji će je prevashodno održati u životu, a potom joj vratiti stari sjaj.
Otvoreno pismo-apelu Sindikalne organizacije Instituta završeno je u svetlu svih navedenih problema pitanjem nadležnima, većinskim i manjinskim vlasnicima, udruženjima pacijenata i građanima: Treba li Crnoj Gori Institut Igalo?