BRATSKA RUKA ZA ODBRANU SRPSTVA: Otpušteni policajac iz Nikšića nedavno ugostio svog dobročinitelja iz daleke Australije

Srbi na tom kontinentu pomno su pratili sva dešavanja u Crnoj Gori, veličanstvene litije kroz koje su se prelamale biblijske slike, predvođeni arhijerejima, sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom.

- Kada smo čuli da je Miloje odbio da bije svoj narod u Nikšiću, zaigralo mi je srce od radosti. To je bio uzvišeni čin čoveka koji je ostao bez posla iako ima porodicu. Između biča i krsta, on je izabrao krst. Tako sam ga upoznao, uspeo da dođem do njegovog broja i prijateljstvo je krenulo - priča, za "Novosti", Bubanja, koga je Miloje dočekao bratski, čvrstim zagrljajem.

Naš sagovornik priznaje da ga je dodatno motivisalo da pomogne prijatelju u otadžbini kada je video da ga je mitropolit Amfilohije odlikovao Zlatnim likom Svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca zbog junačkog dela, a vladika Atanasije silno prigrlio k srcu svome:

- Teško je čovek biti. Ali, postoje situacije u životu kada se svi na tome testiramo. Neko se uzdigne, a neko potone. Moj prijatelj, hvala Bogu, osvetlao je obraz svojoj porodici, Nikšiću, Crnoj Gori i vaskolikom Srpstvu.

Srbi u Australiji sabiraju se oko svoje Srpske pravoslavne crkve. U Volongongu kod Sidneja naša zajednica je jedinstvena.

- A kako drugačije. Pratili smo ova mučna dešavanja na Cetinju, u prestonici Crne Gore. Velika bruka i sramota. Grad koji je nekada bio prepoznatljiv po duhovnoj snazi danas preživljava teško vreme. Ali, verujem, da će se i oni kad-tad, vratiti svojoj crkvi i veri pravoslavnoj. Ako ne oni, onda njihova deca i unuci - kaže Bubanja i podseća na slogu i jedinstvo ljudi iz Crne Gore, Srbije, Republike Srpske, ali i onih iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije.

- Imamo dobrog prijatelja čak iz Libije! I, verujte, sve nas je sabrala briga za našeg Miloja. Sećam se kroz šta je prolazio kada smo mu poslali pomoć, do novca nije mogao doći jer mu je tadašnji režim blokirao račun. Ali, sve je to sada ružna prošlost. Srećan sam što sam u kuću ove glasovite porodice. Prvi put sam u Nikšiću i Kličevu i oduševljen sam ovo lepotom.

Posle 23 godine službe, Miloje Šćepanović, u decembru 2019. godine, prvi put je odbio da izvrši naređenje pretpostavljenih. Nije hteo da u rodnom gradu bije narod koji se digao na noge zbog spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Među brojnim Nikšićanima bio je i njegov rođeni brat Mihailo.

- Isto bih i danas uradio. Za Crkvu i odbranu svetinja bih život položio. Verovao sam da ću u slobodi doći do posla, da ću biti vraćen u službi kojoj sam časno služio godinama, ali od toga ništa. Radim uglavnom fizičke poslove i tako zarađujem hleb - priča Šćepanović koji duguje veliku zahvalnost prijatelju Bubanji, njegovoj supruzi Slavici i njihovoj deci Daliboru, Marku, Vasu i Zorici, kao i svim njihovim prijateljima koji su postali i njegova braća. - Dobro se dobrim vraća, pa se nadam da ću, uz Božju pomoć, jednog dana znati da na lep način uzvratim ovim časnim ljudima.

Šćepanovići žive u nikšićkom naselju Kličevo i nema čoveka u tom kraju koji sa ponosom ne govori o komšiji Miloju. Patriotizam i ljubav prema veri pravoslavnoj progovorili su iz ovog hrabrog čoveka u pravi čas. A nije bilo lako doneti odluku, razdužiti oružje, uniformu, posle gotovo četvrt veka.

UKALjALI MI PROFESIJU

- ZBOG bezakonja Vlade Duška Markovića napustio sam posao. To je bio moj lični čin koji je kasnije ohrabrio i druge da krenu mojim stopama. Ja sam vernik, a prekoputa je bio narod koji je branio tu istu veru, naše svetinje. Shvatio sam da smo na istoj strani i čvrsto sam odlučio da napustim poziv koji je u tom trenutku bio ukaljan. Uvek bih tako postupio ukoliko bi se nešto slično ponovilo - kaže Miloje Šćepanović, koji je prijatelju Bubanji poklonio umetničku sliku sa likom blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija.