TRI DECENIJE "EKOLOŠKE" DRŽAVE: Proglasili se za čuvare prirode, sve ostalo samo na rečima

Deklaracija o ekološkoj državi Crnoj Gori usvojena je na sednici republičkog parlamenta koja je održana na otvorenom na Žabljaku 20. septembra 1991.

U deklaraciji je definisano strateško opredeljenje države da usvaja i primenjuje najviše standarde i norme iz oblasti zaštite životne sredine, očuvanja prirode i ekonomskog razvoja na principima ekološki održivog sistema.

Trideset godina nakon potpisivanja Deklaracije o ekološkoj državi Crnoj Gori, odgovor na pitanje da li smo „ekološki“, bez dileme je – ne, navode iz NVO Centra za zaštitu i proučavanje ptica.

- Čovek i priroda u njemu i oko njega, celovito su jedno u svom smislu i značenju - izgleda kao da je ostalo zapisano samo na papiru a negde uz put, pažnju nam je uzela želja i potreba za brzom ekonomskom dobiti. Imamo 30 godina intenzivne devastacije prostora, gomilanja otpada širom naše države, neadekvatno upravljanje zaštićenim područjima i još mnogo toga, odveli su nas još dalje od privrežnosti opredeljenju ekološke države. Umesto da nam je ova ustavno utemeljena ideja bila osnova za sprovođenje politika koje bi učinile da Crna Gora zaista bude čuvar čistote prirode i da bazira svoj razvoj na principima održivog razvoja, iskoristili smo je samo za dobru reklamu. Promotivne i populističke akcije za prirodu postale su jedini sinonim za ekološku državu - navodi se u saopštenju Centra za zaštitu i proučavanje ptica koje potpisuje Ksenija Medenica.

U prilog tome, ističu iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica, govore činjenice da Crna Gora još uvek nema nezavisno ministarstvo ekologije, a ovaj značajan jubilej dočekuje bez prostornog plana, bez strateških planova u oblasti zaštite prirode, dok njeni građani koji bacaju otpad kroz prozor, podmeću šumske požare i ubijaju zaštićene vrste, ostaju nekažnjeni.

Na listi ekoloških zemalja sveta koja se formira na osnovu izračunatog indeksa ekoloških performansi (EPI), Crna Gora zauzima 74. mesto, a ispred su Hrvatska, Slovenija, Srbija i Albanija.

- Uprkos svemu tome, Crna Gora se još uvek smatra "vrućom tačkom" biodiverziteta, tj. jednim od najznačajnijih centara biološke raznovrsnosti,  i to ne samo u Evropi nego i u čitavom Palearktiku. Naša priroda još uvek oduzima dah svima koji nas posete. Još uvek nam svet zavidi na lepoti i bogatstvu koje imamo. Međutim, zasluge za to nemaju tvorci ideje "ekološke države" niti oni koji su proteklih 30 godina vodili politike životne sredine. Na ovaj jubilej, možemo da se zahvalimo našem geografskom položaju koji nam je dao takvu distribuciju i raznovrsnost staništa, topografskim varijacijama, geološkoj istoriji i klimatskim uslovima koji vladaju na području naše male države. Možemo da zahvalimo međunarodnoj zajednici koja je nebrojano puta branila naša prirodna bogatvstva bolje nego mi sami. Šta bi se desilo sa Skadarskim jezerom, Ulcinjskom solanom, Durmitorom, da nije bilo potpisanih ugovora i obaveza prema međunarodnim konvencijama i Evropskoj Uniji - naglašavaju iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica.

- Vratimo se 30 godina unazad, pročitajmo pažljivo Deklaraciju koju smo bez greške sastavili, i krenimo ispočetka, zaključuje Ksenija Medenica iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica.

BONUS VIDEO: NAJVEĆA U EVROPI: Smederevska tvrđava od 15. veka odoleva napadačima i zubu vremena