NEZABORAVNO SLOBODARSTVO RODOLJUBA BOKE: Obeleženo 78 godina rasformiranja logora na Mamuli

Sećanje na zatočenike iz Boke, Istočne Hercegovine i Južne Dalmacije koji su u vreme italijanske okupacije ovde tamnovali  inicirala je i ove godine hercegnovska Organizacija boraca NOR-a 1941-1945. godine. Vence su položili članovi boračkih organizacija iz Boke, predstavnici Opštine Herceg Novi i kompanije OHM Mamula, koja ovde gradi hotel visoke kategorije. Prisustvovao je i predsednik Opštine Sopot Živorad Milosavljević i predstavnici boračke organizacije te Opštine, a u ime Opštine Herceg Novi, sekretarka za kulturu i obrazovanje Ana Zambelić Pištalo.

Predsednik SOBNOR-a Crne Gore 1941 -1945. Radojica Radojević naglasio je da je sve I danas okupilo "slobodarstvo" nekadašnjih logoraša apozom izrazio zahvalnost organizatorima i Opštini Herceg Novi, gradu koji je "uvek kroz bogatu i časnu istoriju bio slobodarski, nikada nije izostao ni iz jedne slobodarske bitke, gradeći sa ponosom antifašističke tradicije", rekao je Radojević.

Dodao je da su Boka i Crna Gora  i "ovaj ponosni i dični narod vekovima  branili svaku stopu svoje zemlje, svako parče svoga neba, svaki talas svoga mora" a potom ocenio da danas, na žalost, živimo u vremenu, kada pojednci pokušavaju da to negiraju, kada fašizam uzima maha i pojavljuju se falsifikatori istorije koji bi želeli da umanje značaj te veličanstvene borbe.

Najmlađi preživeli logoraš Ivo Marković, iz Budve, na Mamulu je stigao među prvima, sa 110 žena i dece iz svog sela, sa majkom, bakom i sa sedmoro braće. Prema njegovim rečima u zapadnom delu logora bili su zatvoreni punoletni politički rodoljubi.

-Umiralo se od gladi, bolesti. Spavalo na golom kamenu. Bilo je jako teško. Na prozorima su bile metalne rešetke, nije bilo prozorskih krila. Dobijali smo jednom dnevno tanjir nekog jela i hleb od pola kilograma, podeljen na četiri osobe. Posle 78 godina želim da verujem da se sećanje na logor Mamula i njegove užase nikada neće ugasiti da nam se ne bi ponovili, kazao je Marković.

Mamula je u pamćenju Bokelja ali i stanovnika okolnih područja, Konavala, Dubrovnika, Hercegovine, Paštrovića i Crne Gore, istakla je  Olivera Doklestić, predsednica hercegnovskog Srpskog kulturno prosvetnog društva Prosveta. Upamćena je kao logor a manje kao značajno  delo  vojne arhitekture koje zaslužuje pažnju izuzetno vrednog graditeljskog nasleđa. Doklestić je podsetila da tvrđava nosi ime po austrougarskom generalu Lazaru Mamuli, da je izgrađena 1853. godine sa zadatkom čuvanja ulaza u Bokokotorski zaliv, ali je u oba svetska rata bila tamnica.

BONUS VIDEO: 

MONASI SAČUVALI MIROSLAVLjEVO JEVANĐELjE: Manastir Rača kod Bajine Bašte bilo je na udaru mnogih