MEDOJEVIĆ OCENJUJE: Da li se sporazumom sa Turskom zatvara obruč oko Srbije?
TURSKA će od 7. avgusta pružati konzularnu pomoć crnogorskim državljanima koji putuju ili borave u 25 zemalja u kojima Crna Gora nema diplomatsko-konzularna predstavništva, nakon što je u petak turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odobrio bilateralni sporazum, saopštio je predsednik Pokreta za promjene, jedan od lidera Demokratskog fronta i doskorašnji poslanik u Skupštini Nebojša Medojević.
Foto: Printskrin A1TV
- Odluka Vlade Crne Gore da sa Turskom sklopi ovaj bilateralni Sporazum sa sobom otvara mnoga pitanja - dodaje on.
Posebno, kada se zna da Turska nema ovakav sporazum ni sa jednom drugom državom na svetu. Nivo ekonomskih odnosa sa Turskom nije na nekom strateški važnom nivou. Izvoz u Tursku čini 3,3% ukupnog izvoza, a uvoz iz Turske je tek 5,1% ukupnog izvoza, ističe Medojević.
Dok su kompanije sa turskim vlasnicima najbrojnije, ukupne investicije iz ove zemlje su tek na desetom mestu.
U bankarskom sektoru imamo "Zirat" banku, turskog investitora koji je kupio hotel "Fjord" u Kotoru što bi ovom gradu, a turska firma "Toščelik" gazduje železarom u Nikšiću. uz sve veće i opravdanije prigovore Sindikata da se masovno krše ljudska prava.
- Čini se da je najintenzivnija saradnja na kriminalnom planu i da se krupne figure organizovanog kriminala iz Turske osećaju dobrodošlim u Crnoj Gori - kaže predsednik PzP-a.
Na vojnom planu nema neke ozbiljnije saradnje, kao i u saradnji obaveštajnih agencija.
Prema njegovim rečima, ipak, ovaj bilateralni sporazum je mnogo važniji Turskoj nego Crnoj Gori. Turska ima ozbiljne geostrateške planove i širi svoj uticaj na Balkanu. Iako je članica NATO, zvanična Turska ne deli vrednosti demokratije, ljudskih prava i sloboda. Nakon neuspeha vojnog udara, Erdogan je suspendovao čitav spektar, pre svega političkih prava i uveo rigidnu ličnu vladavinu koja je, sa izmenama Ustava, postala superiornija od svih drugih grana vlasti.
Turska je, kako kaže, država bez sumnje jedna od najvažnijih autoriteta u islamskom svetu, od enormne strateške važnosti za neke od najvećih zapadnih sila, pre svih Veliku Britaniju.
S druge strane, Turska je zemlja rigidnog režima u kojoj se ljudska prava i slobode masovno krše. Erdogan veoma jasno iskazuje svoju ambiciju za snaženje ne samo interesa Turske države, već i islama na Balkanu, pa se i ova eksluzivna odluka za Crnu Goru mora razumeti i kao deo politike “meke moći” i, moguće, instrumentalizacije nekih budućih geostrateških interesa u regionu, preko Crne Gore.
Ovo je, za sada, najdirektnije i najkonkretnije iskazivanje posebnih interesa Turske prema Crnoj Gori i sa sobom nosi čitav niz otvorenih pitanja. Nivo diplomatskih, ekonomskih, političkih, bezbednosnih, vojnih odnosa (posebno u prošlosti) Crne Gore i Turske nije ukazivao na strateško savezništvo.
Da li se ovim iznenadnim sporazumom, zatvara obruč oko Srbije i povećava pritisak oko rešavanja pitanja Kosova i Republike Srpske, ostaje da se vidi. Diplomatija je često tajna i obavijena višestrukim slojevima interesa. Zašto je Crna Gora toliko važna za Tursku, videćemo, zaključuje predsednik PzP-a.
(Borba)