POZORIŠNI SPEKTAKL: Premijera predstave “Zelena čoja Montenegra“ sutra u Budvi

Reditelj Milivojević naglasio je da je ovaj komad zbog pandemije prolazio kroz čudan proces i, baš kao i svi mi, svašta proživeo.

 - Pitali smo se da li ćemo uopšte stići do kraja, ali time smo srećniji što smo stigli... Moja velika radost je i što smo u ovom prostoru koji je na svoj način uzbudljiv i ima svoju istoriju, a mi pričamo jednu istorijsku priču - istakao je Milivojević i navodi da su se na Grad teatru održale neke od njegovih najznačajnijih predstava, te mu je drago što se posle 20 godina ponovo vratio na ovu manifestaciju.

Milivojević smatra da bi predstava trebalo da ima tri vremena, kao i ljudski život.

 - Mi nikad ne živimo samo u sadašnjosti, već i u prošlosti i budućnosti. Tako se i naša predstava dešava u tri vremena - otkriva Milivojević, a direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević objašnjava:

 - Bili smo jako uporni, gotovo tvrdoglavi da stignemo do premijere i izgledalo je gotovo nemoguće. Čitava godina je bila na taj način obeležena, ali to nije samo slučaj sa ovim projektom. “Zelena čoja Montenegra” će biti naša osma premijera u ovoj godini -

Kako navodi, Budva je imala sreće što je Nikita Milivojević samo 20 godina bio odsutan.

 - BDP ga nije imao 30 godina od poslednje režije, tako da je velika sreća i čast da reditelj koji je bio prisutan u Globu i Epidaurusu bude i kod nas. Imamo predstavu koja će biti ponos svih autora, koproducenata i članova ekipe - ističe Radivojević.

Po rečima direktorke Grad teatra Milene Lubarde Marojević, Milivojevićev rukopis nam je poznat, ali on ipak ponovo donosi nešto novo.

 - Pod ovim okolnostima, nedovoljnim brojem proba, organizacionim problemima sa kojim su se susretali svi koproducenti bilo je jako teško da svako od nas iznese onaj deo posla kako smo se u samom startu dogovorili, a to se zaista tako desilo. Veliki Nikitin trud i jasna vizija kako sve treba da izgleda od samog početka i rad sa celom autorskom ekipom doveli su do ove predstave - ističe Lubarda Marojević.

Ovaj pozorišni komad se održava u koprodukciji sa Gradskim pozorištem iz Podgorice i Beogradskim dramskim pozorištem iz Beograda, a kako Lubarda Marojević naglašava, koprodukcije su ono što je za Grad teatar uvek bilo veoma značajno.

 - Koprodukcije obnavljaju stara i stvaraju nova prijateljstva koja su regionalna i nastavljaju da žive na scenama koproducenata. To je put kojim Grad teatar zauvek treba da nastavi da ide i upravo je to onaj momenat kroz koji pozorište pokazuje tu drugu misiju, osim neke velike koju ima u odnosu između publike i gledalaca - kaže Marojević.

Kako ističe direktor Gradskog pozorišta u Podgorici Stevan Koprivica, ovaj projekat je dokaz da postoje i “uspešne koalicije“.

 - Saradnja između Beogradskog dramskog pozorišta, Grad teatra i Gradskog pozorišta pokazuje da su mogući konkretni proizvodi i da se može doći do nekog cilja. Osećam se poludomaće jer imam u svojoj autorskoj biografiji pripadanje Grad teatru Budva sa mnogim predstavama i ono što je važno jeste da u ovim vremenima način saradnje između tri važne insititucije, dva regionalno najznačajnija pozorišta trenutno i festivala koji ima svoj integritet, autoritet i trajanje doprinosi nečemu što se zove ovakva premijerna produkcija - navodi Koprivica.

Umetnički direktor Gradskog pozorišta Podgorica Dušan Kovačević istakao je da je teatar iznad svega, jedna plemenita teritorija koja nas sve okuplja bez obzira na različita mišljenja, kao i da je “Zelena čoja Montenegra“ priča o prijateljstvu, časti i moralu, pravim ljudskim vrednostima koje se gube.

 - Kada su istorijski likovi u pitanju, uvek postoji osećaj dodatne odgovornosti, naročito kada su to crnogorski vladari kao što je knjaz Nikola Petrović... Trudili smo se da se u radu ne opteretimo istorijskim kontekstom. Fokusirali smo se na odnose, na prijateljstvo, i mislim da tako dobijate više od svog lika nego kada biste ga istorijski kopirali - rekao je glumac Miloš Pejović.

Glumac Andrija Kuzmanović navodi da je pročitao sve od Moma Kapora, te da oseća veliku odgovornost prema ovom romanu, prema njegovom autoru i da je jako ponosan na celu ekipu predstave.

 - Mnoge starije kolege su mi rekle da bi oni želeli da igraju lik Osman-paše Sarhoša - otkriva Kuzmanović.

Po njegovim rečima - pozorište je iznad nas, iznad bilo kakvih ličnih odnosa - mi smo tu zbog publike, mi smo tu zbog umetnosti, tu smo zbog ljubavi -.