ZARATILI I OKO STRADANJA SRBA: Predlog rezolucije o genocidu u Pivi i Velici izazvao novi potres na političkoj sceni Crne Gore

Teško stradanje civila s kraja Drugog svetskog rata aktuelizovano je inicijativom Demokratske Crne Gore da zakonodavni dom zauzme stav i povodom zločina koje su počinili nacisti, zajedno sa ustašama, Handžar divizijom, esesovcima divizije "Skenderbeg" i lokalnim albanskim snagama.

Ova inicijativa, po duhu podela, postala je verno ogledalo stanja političke scene u Crnoj Gori - gotovo da ne postoje dve političke stranke koje o ovom predlogu imaju identičan stav.

Inicijativa Demokrata dolazi svega mesec dana posle usvajanja srebreničke rezolucije, koja je izazvala tektonski poremećaj u regionu. Predlog Demokrata za skupštinsku osudu zločina u Pivi i Velici mnogi zato smatraju neiskrenim "pokajničkim činom", pokušajem iskupljenja, pa i zloupotrebom patnje stradalih i njihovih porodica radi "plivanja" u dnevnoj politici.

Srebrenička rezolucija, uprkos protivljenju velikog broja stranaka, uspela je da usaglasi minimalnu većinu u crnogorskom parlamentu. Kako stvari stoje, to se neće desiti sa aktuelnom inicijativom, oko koje, osim načelne, ne postoji ni minimum saglasnosti - čak ni unutar stranaka.

U Demokratskom frontu smatraju da je inicijativa Demokrata zakasnela i da sadrži elemente "pokajništva zbog usvajanja Rezolucije o Srebrenici". Ovaj savez odbija da se bavi inicijativama kolaicionih partnera sve dok se ne reši aktuelna politička kriza.

- Posle izdaje srpskih interesa, glasajući sa Demokratskom partijom socijalista za sramnu Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, sada predlažu rezoluciju o genocidu u Pivi I Velici i misle da će tim neiskrenim potezima uspeti da zamaskiraju štetu koju su naneli srpskom narodu.

U Frontu ističu i da su rezoluciju o Velici oni predložili mnogo pre Demokrata, a da je predlog u fioku zaključao predsednik parlamenta Aleksa Bečić.

- Prozivanje DF da neće da ih podrži u njihovom politikanstvu, predstavlja licemerstvo i nedoraslost bavljenja ozbiljnom politikom - poručuju iz ovog političkog saveza.

Drugačiji stav ima potpredsednica Skupštine Branka Bošnjak, iz Pokreta za promjene, koji čini DF. Ona kaže da su njene kolege iz poslaničkog kluba DF, Nova srpska demokratija i Demokratska narodna partija, još u decembru prošle godine predložile rezoluciju koja se odnosi na genocid u Velici.

- Ja sam kao Pivljanka, kojoj je najveći deo majčine rodbine stradao u stravičnom genocidu u Dolima, imala u planu da predložim rezoluciju o tom događaju. Kolege iz Demokratske Crne Gore su ova dva događaja objedinile u jednu rezoluciju, pa smatram da ćemo zajednički, možda i konsenzusom, naći najbolje rešenje i time se donekle odužiti žrtvama i njihovim porodicama, kazala je Bošnjakova.

Blanko podršku predloženoj rezoluciji ne obećavaju ni iz opozicione Demokratske partije socijalista.

- Kada taj tekst dođe pred poslanike odlučićemo da li ćemo podržati predlog Demokrata. Očekujte da ćemo kao i na primeru Rezolucije o Srebrenici i u ovom kontekstu imati najbolji odgovor - rekla je poslanica DPS Aleksandra Vuković.

U njenoj izjavi mnogi su pročitali da DPS neće stati iza ovog dokumenta, budući da je režim koji je oličavala ova stranka oduvek negovao hladan odnos prema žrtvama zločina u Pivi i Velici.

Predloženi tekst Demokrata u kome se govori o monstruoznim zločinima u Crnoj Gori 1943. i 1944. godine, po mnogima, trebalo bi dopuniti. Socijalistička narodna partija čeka finalni tekst rezolucije, ali i sugeriše da bi u nju trebalo uvrstiti i Jasenovac - kao najveće stratište na Balkanu.

U ovom krugu je i pokret URA Dritana Abazovića, u okviru koga je rođen predlog da se dokument proširi osudom svih zločina na teritoriji Crne Gore, u čemu je pročitana namera da se zamagli nacionalnost zločinaca, ali i uvede "ravnoteža" zločina, koja najčešće zanemaruje istinu.

Politički analitičar Igor Damjanović kaže, za "Novosti", da predlogom rezolucije u momentu blokade funkcionisanja parlamentarne većine Demokratama nije cilj da se taj dokument usvoji, već da se za njegovo eventualno neusvajanje optuži Demokratski ront koji Skupštinu bojkotuje.

- Rezolucija o zločinima u Velici i Dolima u Pivi je veoma važan, ali ne i urgentan dokument, pa ako njegovi predlagači imaju dobru nameru trebalo bi da ga povuku do uspostavljanja novog balansa u parlamentarnoj većini - kaže Damjanović i naglašava da se iza inicijative Demokrata krije manipulisanje žrtvama radi bodova u dnevnoj politici.

I on smatra da je predlog Demokrata nepotpun, čak i da se proširi drugim stradanjima na crnogorskom tlu, jer ne tretira dva najveća zločina koja su se u Crnoj Gori dogodila tokom Drugog svetskog rata. Reč je o anglo-američkom bombardovanju s proleća 1944. godine, u kojem su stradale hiljade civila, kao i o streljanju ratnih zarobljenika na prostoru Zidanog Mosta i Kočevskog Roga u Sloveniji. Procene govore da je tada u Sloveniji bez suda ubijeno preko deset hiljada Crnogoraca!

Predlagač rezolucije - Demokratska Crna Gora - poziva sve članove parlamenta da podrže njihovu inicijativu.

- Tekst rezolucije je mera civilizacijskog odnosa, bez unošenja suvišnih ili politički obojenih nota i kvalifikacija. Oko ovakvih stvari nema pregovora niti sa kolegama iz vlasti niti iz opozicije. Sa ljudskim žrtvama i njihovim sudbinama nema trgovine niti su Demokrate to kada radile. Ovo nije stvar politike - obrazložio je poslanik Demokrata Vladimir Martinović.

BRATUNAC

PREDSEDNIK Prave Crne Gore Marko Milačić poručio je da sprema rezoluciju o zločinima nad Srbima u Bratuncu I Podrinju od 1992. do 1995.

- Kad se već otvaraju ovakve teme iz novije istorije, Prava će podneti ovaj predlog u skladu sa svim činjenicama zasnovanim na poslednjem detaljnom izveštaju internacionalne komisije o stradanju Srba na tom području. Očekujem da kolege iz Demokrata, kao i svi ostali konstituenti vlasti, podrže naš predlog.

ZA CRKVU ŽRTVE SU SVETE

SVETI arhijerejski sabor Srpske crkve 2017. godine na predlog Eparhije budimljansko-nikšićke na čelu sa episkopom budimljansko-nikšićkim Joanikijem, u diptih svetih uvrstio je Pivske, Veličke i Gornjepolimske mučenike.

Sveti arhijerejski sabor SPC je proglasio svetima i novomučenike - srpske žrtve nacističkog terora iz Velike i Gornje Ržanice postradale 28. jula 1944. godine, pridružujući im i 28 dece umorene glađu u plavskom zatvoru 1941. godine.

Zatvor u Plavu za žene i decu je bio prvi koncentracioni logor u Crnoj Gori, a zločini počinjeni u njemu dugo su prikrivani i zataškavani.

PIVA I VELIKA SU NAJVEĆE RANE NA DUŠI CRNE GORE

PREDLOŽENA rezolucija u središte stavlja dve velike traume Crne Gore. U Dolima u Pivi je 7. juna 1943. godine folksdojčerska jedinica "Princ Eugen" uz podršku Handžar divizije i muslimana-ustaša iz Hercegovine za sat ubila 522 ljudi, među kojima i 109 dece, od kojih je jedno rođeno na gubilištu. Tačan broj stradalih još uvek nije utvrđen. U svakom selu pivske župe tokom desetak dana 1943. godine ubijani su ljudi. Smatra se da je svirepo umoreno 1.260 Pivljana, a mesto Dola je bilo najveće mesto stradanja.

U selu Velici podno Čakora, 28. jula 1944. godine, u opštini Plav, u operaciji "Draufgenger" zverski je umoreno 585 ljudi, najviše žena, dece i staraca. Ovaj zločin su počinili pripadnici nacističkih SS divizija "Princ Eugen" i "Skenderbeg", uz pomoć vulnetara i balista iz Rugove, albanske milicije iz Plava i Gusinja, kao i muslimanske milicije sa područja Bihora, uglavnom iz Petnjice i okoline. Zločinci su tokom akcije ubijali sve pred sobom, a podaci o žrtvama još se prikupljaju.