VASKRS SVETINJA: Izložba fotoreportera „Novosti“ Zorana Jovanovića Mačka na Miholjskoj Prevlaci 25.jula

I to u mestu gde se pre više od dve godine branila i odbranila Krstionica (svega 11 metara kvadratnih) od napada bivšeg bezbožničkog režima. Biće predstavljeno više od stotinu fotografija sakralnih objekata i liturgijskoj života Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori iz tri vremenska perioda –dok su crkve i manastiri još bili u ruševnom stanju, zatim tokom radova na obnovi i posle obnove.

Fotografije su, kako kaže autor, nastale pre 25 godina, kada je počeo da radi priču o manastirima u Crnoj Gori koji su bili razrušeni, prateći potom njihovu obnovu. Predrag Savić, advokat, koji godinama prati mukotrpni posao koji obavlja majstor fotografije Zoran Jovanović zapisao je u katalogu da je bilo mučno i tužno na snimcima gledati gomile kamenja na ruševinama manastira, zapustela sveta zdanja, crkve bez krovova i zvonika, i to širom Crne Gore.

- Do brojnih crkvišta i manastirišta bio je pravi podvig stići, probiti se kroz šikaru, kretati se kozjim stazama i izbegavati zveri i poskoke. Bila je to bruka i sramota Crne Gore da u zadužbini Jelene Balšić, tvorca epistolarne književnosti na ovim prostorima, čuvaju stoku, da od polusrušenog manastirskog zdanja u Vranjini prave tor za ovce, da se zmije legu na mestu gde je Sveti Petar Cetinjski pisao čuvenu stegu. Bilo je to sramotno gledati, jer to je značilo i nepoštovanje tradicije, vere i ktitora srpskih i crnogorskih vladara, vlastelina, crkvenih velikodostojnika, monaha i na kraju celog naroda!

Zdanja pravljena da pokažu moć i duhovno bogastvo, da budu molitvena i adminstrativna središta, grobna počivališta vladara, vlastele i crkvenih velikodostojnika, ali i da budu prve škole, prve štamparije, narodna zborišta, uz pomoć vekovnih zavojevača, osvajača i komunističkih vlasti, pritom i dejstvom zuba vremena, pretvorena su u rugla i sramotu, naveo je Savić.

- Ali uz Božju pomoć i s blagoslovom Njegovog visokopreosveštenstva mitropolita crnogorsko-primorskog, monaštvo, sveštenstvo i verni narod u vremenu našem krenuo je da obnavlja zapuštena svetilišta, da polaže kamen po kamen, ciglu po ciglu, da sebe u svetinje ugrađuje. A te njihove početne napore ovekovečio je kroz objektiv svojih aparata Zoran Jovanović. Izgledalo je to kao Sizifov posao. Niko nije verovao da monah Sava, u ruševinama manastira Podmaine, može da odloži i sopstvenu smrt i da zarad obnove svetinje ustane sa samrtne postelje i premeće duplo teže kamnje od njega samog. Niko nije verovao, pa ni mitropolit Amfilohije, da monah Dimitrije Blagojević može opstati među ljutim poskocima u ruševinama manastira Stanjevića. I Sava i Dimitrije utkali su svoje živote u obnovu svetinja. Sledeći njihove svete primere njihove poslove nastavili su drugi. A onda se najmanje 700 puta na 700 mesta na crnogorskim brdima, u primorskim mestima, gradovima i selima, čula poruka otprilike sledeće sadržine: „Obnavljajući i gradeći svoje svetinje, gradimo i obnavljamo sebe i pišemo nove stranice istorije za buduća pokoljenja. Sledimo primer blagorodnih dinastija, vladara, svetitelja i drugih ktitora i dobrotvora koji su nam ostavili mnoge crkve, manastire, škole...“  

I tako se dogodilo veliko čudo, primećuje Savić, obnovljeno i izgrađeno je čak 700 hramova.

- Deo tog podviga nad podvizima, opet je zabeležio Zoran Jovanović Mačak, i te fotografije danas sa ponosom promatramo. Naravno, ovoga puta zabeležio je, ne samo novi sjaj svetinja, već i obnovu liturgijskog života u njima. Obnovljeni hramovi ojačali su veze sa verujućim narodom, jer iz njih se opet nadaleko čuju crkvena zvona, koja najavljuju bogosluženja, krštenja, venčanja. Ponovo su izgrađeni putevi do svetinja, da se narod Bogu moli i čista srca zadobija. Ovi hramovi i bogosluženja u njima postali su neiscprni izvor blagodati Božje, izvor iz kojeg se duše vernika hrane, poje, čiste, snaže, isceljuju, osvećuju i sjedinjuju s Bogom.