SVETLOST VERE U MRAKU BRATSKOG KRVOPROLIĆA: Mitropolit Joanikije služio liturgiju u Cetinjskom manastiru

Njega zovemo sveštenomučenikom, zato što je kao arhijerej Hristov postradao za veru pravoslavnu, braneći veru i svetinje, braneći dušu, žrtvujući se za budućnost svoga naroda. Njega slobodno možemo nazvati i velikomučenikom, jer velikimučenicima se zovu oni koji su bili na čelu mnogih koji su postradali za Hrista, bilo da su oni sami započeli stradanje ili da su oni zapečatili stradanje ostalih mučenika. A on je imao takav usud da postrada posle mnogih sveštenika koji su postradali u njegovo vreme i to da postrada posle okončanja Drugoga svetskoga rata. Da bude ubijen, bez suda i presude.

Ovo je deo besede izabranog Mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, koji je sa i Episkopom buenosajreskim i južno-centralnoameričkim Kirilom sa sveštenstvom, na praznik Svetoga sveštenomučenika Joanikija (Lipovca) mitropolita crnogorsko-primorskoga i Svetog sveštenomučenika Đorđa (Bogića) služili svetu arhijerejsku liturgiju u Cetinjskom manastiru.

Govoreći o teškom bremenu koji je poneo ovaj sveštenomučenik, izabrani mitropolit Joanikije je ispričao kako su u Kučima, u toku rata, komunisti ubili mladića koji je završilo Bogosloviju i tek se oženio, a samo zato što je trebalo da bude sveštenik.

- Kako mu je bilo kada je čuo da su sveštenika Petra Vujovića bacili u jamu 1942 godine, nedaleko odavde. Kako mu je bilo kad je čuo da je Risto Jaramaz, svešenik banjsko-rudinjski, streljan mučki kada je krenuo da služi službu na Svetog Jovana Krstitelja!? Kako mu je bilo kad je čuo da su kaluđeri kosijerevski pobacani u jame i kada je dan za danom dobijao takve vesti!? Njegova duša se mučila u ognju. Ali se i prekalila. I pored toga što je komunistička bezbožna i krvožedna ideologija rešila da preko krvi bratske uzme vlast, Sveti Joanikije je samo govorio o veri i Hristu. I naravno trpeo je prigovore i uvrede i od jednih i od drugih, ako spasi jedne onda se zamera drugima. A spasio je i majku onoga koji mu je presudio, a on mu je rekao: I to je dokaz da si bio saradnik okupatora. Kakav lik, kakva dobrota, kakva krotost, kakvo trpljenje, kakva spremnost na žrtvu, kao jagnje Božije - besedio je mitropolit Joanikije.

On je naglasio da, iako ima malo svedočanstava o njegovome stradanju, zna se da je kada su ga prebijali u zatvoru, negde u Aranđelovcu, kada je već izdisao na mukama, samo molio Gospoda da mu da snage da izdrži i svima oprosti, da postrada za ime Hristovo, da se žrtvuje i umre za njega.

- Duša verna, krotka, ali ispunjena Božanskom mudrošću. Takva svetlost vere u mraku bratskog krvoprolića i pomračenja mržnjom, a on samo govori: ako ovi zavladaju ugasiće slavsku sveću, proteraće veronauku iz škola, zabraniće da se slavi krsno ime, crkve će zatvoriti i oskrnaviti, narod će od crkava rasterati. Tako je i bilo. U tim najgorim vremenima Mitropolit Joanikije je na čelu novomučenika Hristovih u Crnoj Gori. Ne samo sveštenika nego i mnogih drugih koji su postradali da bi se suprostavili onima koji su veru progonili, ponižavali, svetinje skrnavili, braću ubijali i bacali u jame. Sveti Joanikije osuđivao je i nečoveštvo i zločine koji su činjeni pod izgovorom odbrane vere te je gledao d a spreči bratsko krvoproliće - besedio je mitropolit Joanikije. -Crnogorski komunisti su ga ubili, nasladili su se njegovim mukama, prvo su ga mučili pa streljali! I ne zna mu se ni do dan danas grob. Naš blaženopočivši mitropolit Amfilohije je prvi počeo da ga proslavlja kao sveštenomučenika i božijeg ugodnika.

Novoizabrani mitropolit crnogorsko-primorski podsetio je da je Sveti arhijerjski sabor kanonizovao mitropolita Joanikija i sa njime pobijene sveštenike i novomučenike.

- Svima nam je potrebno pokajanje i na to nas poziva i nevina žrtva Svetoga sveštnomučenika Joanikija koji je posvedočio ime Božije kao malo ko u poslednjim vremenima. Neka nas njegovim molitvama Gospod uputi na pravi istinski put, put ljubavi, put izmirenja. Da prevaziđemo podele, da budemo ljudi, kao što je govorio patrijarh Pavle, da se izdignemo iznad običnih ljudskih slabosti i mana i budemo pravi hrišćani, da se naša srca ispune dobrotom, bratskom ljubavlju i praštanjem - poručio je mitropolit crnogorsko-primorski.