ĐUKANOVIĆ SVESNO OTEŽAVA IZBOR AMBASADORA: Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore prozvalo predsednika

- Vladi je dato ustavno i zakonsko ovlašćenje, da u cilju autentičnijeg zastupanja i sprovođenja svojih politika u inostranstvu, predlaže diplomatske predstavnike - deo je reakcije Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore  na saopštenje savetnice Đukanovića za spoljnu politiku, Tamare Brajović.

Ona tvrdi da je Kabinet Đukanovića obavestio nadležne u određenim zemljama, kao i njihove ambasade i predstavništva da ne postoji saglasnost o predlogu kandidata koji bi Crnu Goru u njima predstavljali, odnosno da oni nemaju njegovu saglasnost.

- Najvažnija činjenica da su tokom ovog postupanja apsolutno ispoštovane procedure, a potom i da je javnost putem spomenutog saopštenja pogrešno informisana u delu koji podrazumeva nabrajanje kandidatura koje nisu ni razmatrane na sednici Vlade, ukazju iz MVP na lošu obavešrenost Đukanovićevog kabineta i ustiču da je, u delu koji se tiče procedure, Ustavom, odnosno Zakonom o spoljnim poslovima, propisano da Vlada predlaže ambasadore i šefove drugih diplomatskih predstavništava Crne Gore u inostranstvu.
- U članu 40 navedenog Zakona, na predlog ministra spoljnih poslova, Vlada utvrđuje predlog za postavljenje ambasadora. Shodno tome, po dobijanju agremana države prijema i mišljenja Odbora Skupštine nadležnog za međunarodne odnose, predsednik Ukazom postavlja ambasadora i daje ambasadoru akreditivno pismo -  ističu iz MVP

Iz MVP tvrde da je Vladi dato ustavno i zakonsko ovlašćenje, da u cilju autentičnijeg zastupanja i sprovođenja svojih politika u inostranstvu, predlaže diplomatske predstavnike.

- Predsednikovo ustavno ovlašćenje, u ovom delu, je donošenje ukaza o postavljenju ambasadora, kao i davanje akreditivnog pisma, koje dolazi tek na kraju celokupnog procesa, čime se formalno finalizuje proces imenovanja. Postavljenje ambasadora do sada je usaglašavano na takozvanim spoljnopolitičkim konsultacijama predsednika Crne Gore, Skupštine, Vlade i ministra spoljnih poslova. Kako ovaj format nema formalno zakonsko utemeljenje, smatramo da se radi o dobroj i korisnoj praksi i verujemo da ga u uslovima kohabitacije vladajućih struktura u Crnoj Gori treba nastaviti, uz korektna postupanja svih strana, saopštili su iz MVP.

U MVP se pitaju kako je predsednikova savetnica mogla da informiše nadležne organe tih zemalja o imenovanjima koja nisu ni razmatrana na Vladi, dakle nisu u formalno-pravnoj proceduri.

-Da li se može zaključiti da je ovo pokušaj opstruiranja rada Vlade, u okviru onih nadležnosti koja joj, po ustavnom i zakonodavnom uređenju, isključivo i pripadaju? Posmatrajući celu sliku, stiče se utisak da predsednik svesno otežava odabir kandidata koji zapravo ne predstavljaju politička imenovanja.