UPITAN OPSTANAK BANAKA: Bankari protiv uvođenja apsolutnog moratorijuma

Kako tvrde, time će se dovesti u pitanje opstanak banaka, ali i ugroziti stabilnost ekonomskog i finansijskog sistema.

Na odlaganje otplate kredita do kraja godine može računati 15.000 građana koji su od 30. marta 2020. ostali bez posla, dok je do kraja avgusta moratorijum pravnim licima za više od 350 miliona evra bruto kredita, kazao je predsednik Udruženja banaka Bratislav Pejaković. I on je, nakon što su to učinili iz Centralne banke i Saveta stranih investitora, kazao da uvođenje apsolutnog moratorimuma na otpletu kredita nije dobra opcija, te da bi se njime ugrozilo poslovanje banaka, ali i stabilnost finansijskog i ekonomskog sistema.

- Mesečna naplata anuiteta od plasiranih sredstava banaka uvećanih za kamatu je na nivou od 100 miliona evra. Uz teorijsku projekciju zahteva svih klijenata, za šest meseci to je 600 miliona evra manje u bankarskim kanalima za replasmane. Ovo utiče na raspoloživost sredstava za ispunjenje zahteva za nove kredite za likvidnosti, investicije, potrošnju - kazao je Pejaković.

Predlog zakona kojim je predviđen apsolutni moratorijum zabranjuje i obračun kamata, naknada, zatezne kamate ili pokretanje naplate, što, kako smatra Pejaković, obesmišljava poslovanje banaka. Tvrdi i da je predloženi zakon suprotan stavovima EU, te da bi doveo banke u dubiozu iz koje se mnoge ne bi oporavile, a privreda bi bila uskraćena za neophodna sredstva za funkcionisanje, gde bi u krajnjem budžet države bio devastiran jer ne bi bilo potrošnje koja bi ga punila.

STOPIRANO VIŠE OD MILIJARDU EVRA

TOKOM prvog moratorijuma 65.000 klijenata iskoristilo je to pravo, vrednosti oko 1,3 milijarde plasmana, gde su banke "upumpale" 155 miliona evra u likvidnost sistema, odnosno 3,2 odsto vrednosti BDP-a, što je održalo potrošnju za funkcionisanje privrede, tvrdi Pejaković. Ukupni krediti čija je otplata stopirana u okviru drugog moratorijuma iznosili su 176,3 miliona evra.