BEOGRAD DOBIJA TRI NOVA SPOMENIKA: Za jedan još nije odlučeno gde će stajati, a prvi se podiže već za desetak dana

Naša prestonica bi najpre trebalo kulturno da bude obogaćena za spomenik našem srednjevekovnom vladaru despotu Stefanu Lazareviću.

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić najavio je da će novi trg na uglu ulica Gundulićev venac, Drinčićeve i Palmotićeve 19. aprila, poslednjeg dana manifestacije "Dani Beograda", dobiti spomenik srednjovekovnom srpskom vladaru despotu Stefanu, kada će i zvanično biti otvoren.

– Dugovali smo mu spomenik. Izrađen je prema autorskom delu našeg akademika Svetomira Arsića Basare. U manjoj razmeri skulptura se nalazi u Istorijskom muzeju Srbije. On je upravo nastavio svoje autorsko delo izradom ove skulpture koja će biti visine četiri metra. Spomenik će biti centralna figura koja će uticati na arhitektonski izraz pjacete, podeljene u tri segmenta. Jedan je namenjen pešacima i ljudima koji mogu ovde da se odmore, drugi je sa cvetnim detaljima i treći sa zelenilom – istakao je Stojčić.

Spomenik je završen, a na uređenju samog skvera trenutno su angažovani radnici "Zelenila – Beograd”.

Stojčić je precizirao da će prostor biti popločan granitnim pločama, ali većim delom će biti pod zelenilom – s travnatim površinama u kaskadama i sadnicama.

Spomenik Diani Budisavljević

Sledeći koji će biti podignut u prestonici, prema najavama gradskih vlasti, biće spomenik Diani Budisavljević, heroini Drugog svetskog rata koja je spasila na stotine dece iz ustaških logora. Za ovaj spomenik gradski oci već su raspisali konkurs i očekuje se idejno rešenje.

Grad Beograd je poslednjeg dana marta raspisao konkurs kojim su pozvani vajari, arhitekte i umetnici da se jave i predlože rešenje za spomenik.

– Očekujemo da do kraja ove, eventualno početkom sledeće godine Beograd konačno dobije spomenik koji čekamo duže od osam decenija – rekao je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

Pesnik neobičnog imena

Grad je početkom meseca doneo odluku da se u Beogradu podigne spomenik indijskom pesniku i nobelovcu Rabindrantu Tagoreu.

Tada je zamenica predsednika Skupštine grada i predsednica Komisije za spomenike i nazive ulica i trgova Andrea Radulović je podsetila da je Rabindrant Tagore bio prvi književnik iz Azije koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost, a zanimljivo je da je Tagore posetio Beograd 1926. godine i održao predavanje na Beogradskom i Kolarčevom univerzitetu.

Inicijativu je podnela Ambasada Indije u Beogradu, a usvojila je Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova. Spomen-bista biće postavljena u Parku prijateljstva na Ušću.

– Napisao je više od 1.000 poema, 24 drame, 2.000 pesama i osam romana, kao i veliki broj eseja i druge proze. Glavni cilj mu je bilo povezivanje istoka i zapada i prevod poezije na engleski jezik. Na ovaj način čuvamo sećanje na ljude koji su nesebično dali veliki doprinos razvoju kulture – navela je Radulovićeva.

(Blic)