KAKO ĆEMO SE BORITI SA VRUĆINOM 2050: Na poslednjoj sednici Skupštine grada odbornici raspravljali i o programu energetske efikasnosti
U PRESTONICI bi do 2050. godine mikroklima mogla da bude kao sada u američkoj državi Teksas. Imajući u vidu klimatske promene koje postaju sve izraženije. U najtoplijim mesecima, srednja godišnja temperatura mogla bi da se poveća za čak osam stepeni Celzijusa, a nezaustavljiva urbanizacija samo je jedan od činilaca tog procesa.
Prelazak na naplatu grejanja po potrošnji višestruko koristan
Ova reč naučnika obuhvaćena je predlogom Programa energetske efikasnosti za period od 2021. do 2023. godine, koji se našao pred odbornicima Skupštine grada na sednici održanoj pre dva dana. Reč je o planskom dokumentu koji je posvećen izboru i definisanju optimalnih mera kojima će se ostvariti zadati cilj uštede energije. Program obuhvata objekte javne namene, javna komunalna preduzeća, javna preduzeća, i druge objekte za koje jedinica lokalne samouprave snosi troškove potrošnje energije.
Kako stoji u Programu, naša zemlja jedna je od onih za koju se smatra da će biti pogođena klimatskim promenama, ukoliko se ne preduzmu potrebne mere.
- Zbog visokog nivoa urbanizacije, rasta udela izgrađenih površina, emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i sve većih površina nepropusnih podloga, klimatske promene postaju sve uočljivije i za obične građane, utičući na kvalitet života - piše u dokumentu. - Procene naučnika su da bi se do 2050. godine grad Beograd mogao suočiti sa povećanjima srednjih godišnjih temperatura za oko četiri stepena Celzijusa, a u najtoplijim mesecima do čak osam stepeni. To znači da bi Beograd mogao da ima klimu sličnu onoj kakvu danas ima područje Teksasa.
Rehabilitacija postojećeg stambenog i poslovnog prostora, objekata u javnom i privatnom vlasništvu, otvara prostor za znatno smanjenje finalne potrošnje energije, stoji u pomenutom programu. Oslobađaju se kapaciteti sistema daljinskog grejanja i gasifikacije za priključenje novih korisnika, i otvara se tržište energetskih i građevinskih usluga vredno nekoliko milijardi evra. Dodatni potencijal za unapređenje energetske efikasnosti pruža i sistem javnog osvetljenja u rubnim gradskim opštinama.
Kao jedan od primera javnog komunalnog preduzeća, u kom postoji prostor za smanjenje potrebnih količina i implementaciju efikasnijih i ekonomičnijih sistema, jesu "Beogradske elektrane".
- Postoji veliki potencijal za uštede u slučaju prelaska na naplatu po potrošnji, umesto sadašnjeg paušalnog sistema naplate. Međutim, problem predstavlja udeo energetski neefikasnih stambenih objekata, koji bi u tom slučaju dobio uvećane račune u odnosu na postojeći sistem naplate po kvadratu grejne površine - piše u Programu.
RAVNOMERNA ŠTEDNjA
ANALIZA postojećeg energetskog stanja pokazala je da na nivou celog grada mere za uštedu treba da budu ravnomerne. Međutim, odnos potrošnje vrste energije varira po sektorima. Tako je sektor javnih ustanova dominantan potrošač grejanja, dok je sektor komunalnih preduzeća potrošač struje. Sektor javnog prevoza je potrošač goriva.