VELIKO RATNO OSTRVO I ADA HUJA NEKADA NISU POSTOJALI: Na starim mapama ih nije bilo, potonule lađe su ih stvarale (FOTO)
NA starim kartama Beograda, koje su najčešće pravili Austrijanci, pogled na Veliko Ratno Ostvo nije bio ni malo nalik ovom današnjem.
Foto Arhiva
Ostrvo koje danas predstavlja jedan od najvećih rezervata ptica na ovom podneblju nekada je bilo sastavljeno od nekoliko manjih celina. Tek protokom vekova ovaj deo stvorio je sasvim drugačiju celinu.
Slično je i sa Adom Hujom, ali i sa mnogim drugim adama u ovom delu Dunava i Save. Verovatno je da je slično i sa Smederevskom adom.
Dabome, reč "ada" je turska reč i označava rečno ostrvo.
Nastanak ovakvih mesta najčešće je bio vezan za potonuđe velikih brodova. Takva istorija je u Beogradu i njegovoj okolini bila više nego česta, još od rimskih vremena pa nadalje. Brojne bitke su definisale njegove reke. Takvi, žestoki vojni sukobi ostavljali su svoje tragove i na dnu beogradskih reka.
Kada bi olupina broda zalegla na rečno dno, počelo bi taloženje peska, nanosa i mulja koji su reke nanosile na njega. Par decenija kasnije počelo bi da izniče peščano ostrvo, na čijem vrhu bi uskoro počelo da poniče rastinje.
Nekoliko decenija, pa i vekova kasnije, eto ga ostrvo, koje bi uskoro počelo da deluje i stabilno i sve veće...
Tako će, recimo, Veliko Ratno Ostrvo biti prvi put zabeleženo na turskim mapama osvajanja grada još iz 1521. godine. Sigurno je da je tada imalo znatno skromnije dimenzije od ovih, današnjih.
PRE POLA VEKA BILO BEZ RASTINjA
VELIKO Ratno Ostrvo je bilo bez rastinja do pre pola veka, a pre rata znalo se da ga nabujale vode Dunava i Save potpuno potope, pa da ne bude vidljivo onim Beograđanima koji su živeli ovde pre Drugog svetskog rata.
Do tada ono nije bilo poznato.
Od tada se beogradski priobalni ambijent menja.