UKINUTA ŠIRINA GRADA: Višespratnice Novog Beograda nekada su predstavljale nagoveštaj novog doba
KADA su podizane višespratnice na Novom Beogradu, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, predstavljale su vrhunsku atrakciju i nagoveštaj novog doba.
Foto: Arhiva
Bio je to građevinski iskorak ka mnogo boljim vremenima. Način stanovanja u glavnom gradu bio je znatno izmenjen i osavremenjen, a bio bi i vredniji poštovanja da je očuvana prvobitna ideja ondašnjih urbanista i projektanata.
Sve to je palo u vodu kada je nadvladao "investitorski urbanizam" koji smo kasnije "upriličili" svom gradu, tako da su mnoga zdanja umeštena u slobodne prostore koji im, po urbanističkoj logici stvari - ne bi pripadali.
Odmerenost
Novobeogradski blokovi "21", "22" i "23" sa jedne strane, i "28", "29" i "30" sa druge - činili su veliku urbanističku celinu koja je imala svoja važna pravila. Na samom rubu koji čine ovaj veliki pravougaonik nalaze se soliteri, a unutrašnjost svakog od blokova ponaosob podrazumevala je tržne centre, škole i obdaništa.
Sve je osmišljeno tako da automobili ne mogu da uđu u centralni deo, što do danas nije ispoštovano.
Novi Beograd je u starim zamislima bio širi, vedriji i prostraniji.
Ovi kadrovi podsećaju na njegovo nastajanje, kada su pravljeni blokovi "21" i "23".
Bilo je to vreme kada je Ulica Milentija Popovića imala samo dve trake, Centar "Sava" je bio tek među vizijama budućih graditelja, a iza "Šest kaplara" polako je nicalo zdanje osnovne škole. U prvo vreme je ta škola nosila ime po Josipu Brozu Titu, da bi danas bila imenovana po pesniku Jovanu Dučiću.