GRAĐANI BRANE IZVORIŠTA: Grad uverava da je urbanizacija Makiškog polja bezbedna, udruženja najavljuju skup protiv usvajanja tog plana

Nakon svega dve nedelje otkako je održana javna rasprava koja je uzburkala javnost zbog nemogućnosti da joj prisustvuju svi zainteresovani građani, koji su isticali da je ovaj dokument ekološki rizik i otimačina vodoizvorišta, zakazana je sednica Skupštine grada na kojoj će se ovaj dokument naći pred odbornicima.

Predstavnici Udruženja "Bitka za Košutnjak", koji su jedni od onih koji su, kako kažu, na liniji odbrane vodoizvorišta, pozvali su u sredu Beograđane da pred početak sednice dođu ispred Sava centra i podrže ih u "ratu za vodu", odnosno nameri da odbrane vodosnabdevanje grada. Ukoliko, ni sada, ne uspeju da skinu ovu tačku sa dnevnog reda, kako navode, nakon usvajanja, neće moći mnogo šta da urade.

- Oni pokušavaju da po kratkom postupku usvoje taj plan - kaže, za "Novosti", Dejan Jovanović iz "Bitke za Košutnjak". - Sednicu su zakazali i nisu ispoštovali obavezu zakazivanja minimum sedam dana ranije i time su prekršili poslovnik. Tražićemo da se ovaj plan skine sa dnevnog reda, jer su ostale tačke minorne, a ovo je samo način da se progura ovaj dokument. Ukoliko ne postupe kako su u obavezi, spremni smo i da uđemo u skupštinsku salu.

Otkako je izrađen PDR Makiškog polja, građani su imali mesec dana da na javnom uvidu dobiju detaljnije informacije, a javna rasprava, uprkos protivljenju udruženja građana i različitih aktivista i angažovanju da bude odložena zbog epidemiološke situacije, održana je 15. decembra u zgradi Gradske uprave. Opravdavajući odluku da javnoj sednici može da prisustvuje samo po jedan predstavnik građana po podnetom podnesku, trenutnim epidemiološkim merama, predstavnici Grada okončali su javnu sednicu bez prisustva većeg broja zainteresovanih. Zbog prisustva policije i obezbeđenja koje je sprečavalo građanima, ali i medijima bez akreditacije da uđu na javnu sednicu, stekao se utisak da se plan gura i donosi pod velom tajnosti.

Kako su "Novosti" ranije pisale, prekrajanje granica zaštićene zone vodoizvorišta, u okviru kojih se u budućnosti, planira izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa, stanice prve linije metroa i depoa metroa, urađeno je još pre šest godina kada je granica zaštite ukupnog prostora pomerena, zbog kako je tada obrazloženo, pomeranja podzemnih voda.

Rešenjem Instituta za vodoprivrdu "Jaroslav Černi" granice su redefinisane, što je kasnije usvojilo i Ministarstvo zdravlja, a nove unete u Generalni urbanistički plan i Plan generalne regulacje donetih pre četiri godine. Na taj način omogućena je izgradnja ovog prostora i pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko.

Kako se navodi u PDR u delu zaštite prostora, kompleks Beogradskog vodovoda je izuzetan primer istorijskog nasleđa. Ističe se i da planirana izgradnja u neposrednoj blizini vodovoda, elementima zelenila treba da istakne karakter kompleksa.

ZONA GRADNjE NE UGROŽAVA

KAKO je ranije obrazložio gradski urbanista Marko Stojčić, prva i druga zona jesu od javnog značaja i ne smeju da budu urbanizovane, dok na delu na kome se planira izgradnja, pozivajući se i na mišljenje Instituta "Jaroslav Černi" nije ugroženo vodoizvorište. Stojčić, je, za "Novosti", potvrdio da će se plan naći na usvajanju u utorak.