NEMA MAJSTORA BEZ OBUKE: Onlajn nastava, na koju smo primorani,najviše šteti učenicima srednjih stručnih škola
PRELAZAK na onlajn nastavu najviše će štete naneti učenicima srednjih stručnih škola. Za buduće majstore, zanatlije, medicinske radnike, praktična nastava je najvažniji segment školovanja.
Foto P. Milošević
Ni najbolja virutelna prezentacija neke lekcije ne može zameniti direktan kontakt sa pacijentom, rad u radionici, salonu, servisu. Drugi problem je i što đake, dok su kod kuće, niko ne kontroliše da li uopšte prate nastavu. Zbog novonastalih okolnosti, prestonici "preti" da ostane bez pravih i obučenih majstora.
Iako su časovi za nastavu na daljinu snimljeni unapred, u rasporedu časova nisu svi stručni predmeti, jer je to i neizvodljivo. I dok je "na snazi" bio kombinovani sistem nastave, pa su se đaci u učionicama pojavljivali na smenu, učenici nisu odlazili u radionice, ordinacije, zanatske radnje. Za buduće zanimanje oni se, u doba epidemije, obučavaju na "časovima" beskontaktne praktične nastave koja će, neminovno, ostaviti praznine u sticanju veština, ali i znanja.
- Imamo opremljene kabinete i lutke na kojima su đaci vežbali, ali teško to može zameniti neposredni kontakt sa pacijentom - kaže Predrag Jovanović, direktor Medicinske škole "Beograd".
- Profesori se trude da deci što bolje objasne lekcije, ali teško je kada oni sami ne mogu to da vide i urade na pacijentu. Fizioterapeutima, recimo, profesor na sebi pokazuje određene pokrete, koje posle đaci ponavljaju na sebi.
BACANjE PARA
- ZA školovanje jednog učenika u srednjoj stručnoj školi država izdvaja oko 1.000 evra godišnje - kaže Antić.
- Taj novac će biti bespotrebno utrošen ako deca ne budu imala praktičnu nastavu, koja im je najbitnija.
Prema rečima Miloša Bukumire, direktora Grafičko medijske škole, putem časova na daljinu učenici mogu da prate dva-tri stručna predmeta, jer je nemoguće odraditi sve. On ističe da malo đaka i prati onlajn nastavu, a ne postoji način da se nateraju na to. Foto P. Milošević
- Praktična nastava je najbitniji deo školovanja za srednje stručne škole, a đaci trenutno imaju samo imitaciju nastave - upozorava Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda. - Država pod hitno mora da preduzme nešto i ponudi rešenje uz učešće ljudi iz struke. U suprotnom, dobiće generaciju majstora bez naučenog zanata i tehničara bez stečene obuke, što može imati veoma velike posledice po čitavo društvo.
Iako restorani rade sa skraćenim radnim vremenom, đaci Ugostiteljsko-turističke škole u Novom Beogradu, neće ići na praktičnu nastavu u ove objekte. Kako ističe Dragutin Miličić, direktor ove škole, razlog za ovu odluku je zaštita bezbednosti učenika i sprečavanje širenja infekcije. Spremanje obroka i serviranje đaci će učiti "na daljinu".