PUSTA MOSTARSKA PETLJA: Prizor koji danas videti nećete, a nekada je bio svakodnevica (FOTO)
SNIMAK iz sredine sedamdesetih godina prošlog veka deluje prilično zbunjujuće stanovniku današnjeg Beograda. Naime, tada je Mostarska petlja delovala polupusto, bez desetina hiljada vozila koja je morala da "izdrži" svakog dana.
Foto: Arhiva
Početkom decembra 1970. godine otvorena je "Gazela", a zajedno sa njom i Mostarska petlja. To je bila izuzetna novina za sve stanovnike glavnog grada. Tada, pre pola veka saobraćaj je bio mnogo manje komplikovan nego danas, a gužve su bile mnogo ređe.
Prva verzija
Pre izgradnje Mostarske petlje postojala je ideja da se celokupan saobraćaj ovog dela grada razreši kroz kružnu petlju koja je trebalo da se nalazi na mestu današnjeg Mostara. Srećom, taj plan nije realizovan, jer su ondašnji urbanisti mislili da broj vozila u gradu neće biti ni blizu obima koji je vrlo brzo dosegnut.
Ulicama su saobraćala vozila koja su uglavnom bila iz "Zastavinog" programa, licencirani "Fijatovi" modeli. Prednjačio je "fića" ("zastava 750"), "tristać" ("zastava 1300), "stojadin" ("zastava 101"), ali je bilo i uvoznih. Bilo je tu različitih vozila od ruske "lade" do francuskih "pežoa" i "renoa", do popularne volksvagenove "bube".
Pa ipak, videti praznu "Gazelu" u sred bela dana nije bilo toliko neobično. Tim pre što su beogradski vozači veoma sporo navikavali na saobraćajnice takvog tipa. Mostarska petlja ima brojne silazne i prilazne rampe, a ovakav način vožnje do tada nije bio primeren običajima u glavnom gradu. Foto: Arhiva
Upravo zato bili su brojni i novinski napisi u kojima su vozačima skretali pažnju na način na koji bi trebalo da priđu petlji, kao i na način na koji iz nje treba da izađu.
Sve u svemu, bilo je to mnogo drugačije doba. Još par godina će morati da prođe kako bi gradski vozači u potpunosti savladali prolazak kroz Mostarsku petlju. Tek kasnije su uočili i njene prave blagodeti.