PAŠIĆEV DOM U NOVOM RUHU: Obnova bivše kuće predsednika Vlade Kraljevine Srbije u Francuskoj 21

Dugogodišnja želja Pašićevih naslednika da je pretvore u spomen-dom, uprkos tome što nije u njihovom vlasništvu, nije uslišena. Objekat je četvrt veka bio neuseljen, zadesila ga je sudbina i mnogih drugih nekadašnjih domova bitnih istorijskih ličnosti Srbije.

Porodična kuća, koja je sagrađena 1872. godine, a Pašić je kupio 1893. godine, poslednjih 25 godina je neuseljena i ruinirana. Njen vlasnik odlučio je da je ove godine obnovi, a dozvolu za radove izdao je Zavod za zaštitu spomenika kulture, budući da se nalazi pod zaštitom. Umiveno lice nekadašnjeg doma Pašića trebalo bi da bude otkriveno početkom novembra.

- Projektovanje rekonstruckije spoljašnjosti kuće trajalo je 15 meseci, priprema tehničke dokumentacije i pribavljanje dozvole dve godine. Arhiv grada Beograda, Opština Stari grad i Zavod za zaštitu kulture su nam pomogli da završimo projekat u skladu sa zakonskim pravilima i pribavimo dozvolu za njenu revitalizaciju, poštujući red i zakon. Naša firma se više od 18 godina bavi rekonstrukcijom kuturnog nasleđa - kaže, za "Novosti", Predrag Petrović direktor firme "Skilset", koja radi na obnovi fasade.

Kako je kuća s godinama propadala, a niko nije preduzimao nikave radove da je uzdigne na stabilne temelje, to što je predmet zaborava, iskoristili su pojedini sugrađani i pretvorili je u svoj privremeni dom.

- Bivši vlasnici koji su prvi naslednici porodice Pašić, nisu imali mogućnosti tekućeg održavanja kuće koja spada u kulturno nasleđe Grada - navodi investitor radova. - Kada smo počeli da radimo, unutra smo zatekli dve grupe skitnica sa 11 članova, koji su spavali na patosima, živeli ovde, bez vode, stuje, grejali su se na sveće, prozore nisu otvarali godinama. Mnogo vremena smo izgubili da bismo ih raselili i usmerili daljim putem uz adekvatnu socijalnu zaštitu.

I taman kad su uspeli da zbrinu ljude kojima je Pašićeva kuća postala privremeni dom, naselili su se migranti.

- Sa migrantima smo imali problem pune dve godine. Policija Starog grada je intervenisala nekoliko puta. Konstantno su noću dolazili, naoružani noževima - svedoče u firmi "Skilset".

KULTURNO DOBRO OD 1984.

KUĆA Nikole Pašića, a sada vlasništvo "Kopernikusa", proglašena je za kulturno dobro 1984. godine. Na desetogodišnjicu njegove smrti 10. decembra 1936. godine, mesni Odbor jugoslovenske radikalne zajednice za Beograd, Zemun i Pančevo postavio je belu mermernu spomen-ploču u znak sećanja da je u kući živeo, radio i umro Nikola Pašić.

NASLEĐE

NEKADAŠNjI Pašićev dom spada u red reprezentativnih gradskih vila, zbog čega zauzima istaknuto mesto u arhitektonskom nasleđu Beograda. Objekat u Francuskoj 21 vezuje se za početak modernog uređenja Dunavske padine i Dorćola prema zamisli urbaniste Emilijana Joksimovića, po ugledu na Beč, Peštu i Pariz. U tom smislu, pored zgrade Narodnog pozorišta, kuća Nikole Pašića najstariji je urbani činilac trasiranja današnje Francuske ulice.