KAKO REŠITI PROBLEM PARKIRANJA U PRESTONICI (3): Stanovi i garaže na istoj parceli - neophodna bolja kontrola izgradnje i kraće zadržavanje
UPRKOS činjenici da se u Beogradu svakodnevno povećava broj automobila, situacija u centru grada je nešto povoljnija nego prethodne dve decenije, jer su izgrađene nove garaže i prošireni otvoreni parkinzi.
Foto V. N.
Nasuprot tome, u delovima grada gde je izgrađen veliki broj novih stambenih objekata, kao na primer na Vračaru i na Zvezdari, situacija je zabrinjavajuća. Alarmantno je i u novobeogradskim blokovima 21, 22, 30.
Ovako priču o trenutnoj situaciji sa parkiranjem u prestonici započinje dr Aleksandra Đukić, vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predstavnik Udruženja urbanista Srbije.
Foto V. N.
Sa urbanističkog aspekta, kako sagovornica "Novosti" kaže, problemi su brojni. Nasleđena urbana matrica sa uskim uličnim profilima koja ne ostavlja mogućnost parkiranja; visok stepen izgrađenosti na parceli što onemogućava parkiranje potrebnog broja vozila u dvorištu; postojeće višespratnice i novoizgrađeni objekti sa nedovoljnim brojem parking mesta.
- Nažalost izgradnju novih stanova i poslovnog prostora ne prati i izgradnja novih garažnih mesta i parkinga. Planskim dokumentima propisano je da parkiranje stanara mora da se reši u okviru parcele, što je svakako pravično za sve. U projektnoj dokumentaciji ovaj uslov je uvek ispoštovan. U praksi, investitori često po dobijanju upotrebne dozvole prenamenjuju ove prostore. Dešava se i da stanari susednih zgrada kupuju garažna mesta u tek izgrađenom objektu, pa vlasnici stanova ostaju bez garažnog prostora i prinuđeni su da automobile parkiraju na ulici. Slična situacija je i sa poslovnim prostorima i sa zaposlenim u objektima koji nemaju svoja parking mesta - kaže prof. Đukić. Foto V. N.
Problem je i sa objektima izgrađenim u prethodnim periodima, kada nije postojalo ovo pravilo, pa se stanari svakodnevno snalaze. Verujem da bi izgradnja novih garaža pomogla rešavanju problema u centralnoj gradskoj zoni, dok će problem ostati nerešen u novoizgrađenim delovima grada u čijoj blizini nema garaže.
- Rešenje postoji, ali je ono kompleksno. U najužem gradskom jezgru treba primeniti drugačije principe nego na Zvezdari, Vračaru, Paliluli ili na Novom Beogradu. I poslovne zone bi trebalo drugačije tretirati i pronaći za njih adekvatno rešenje. Kada bi se pridržavali svega što je dato u GUP Beograda, u Planu Generalne regulacije mreža javnih garaža, kao i u studiji "Istraživanje karakteristika parkiranja u centralnoj zoni Beograda sa predlogom mera za poboljšanje uslova parkiranja" iz 2003, problem bi bio sveden na znatno manju meru - navodi naša sagovornica.
ISKUSTVA IZ SVETA
SVI veći evropski gradovi se suočavaju sa problemom parkiranja. U Stokholmu i Londonu se naplaćuje ulazak automobila u centar. Bratislava je rešenje pronašla u naplaćivanju većih nakanada za parkiranje vozila duž ulice u centru, a za drugo vozilo u domaćinstvu naplaćuje se dupli iznos. U Japanu, ne možete da kupite automobil ako ne donesete potvrdu da imate obezbeđeno parking-mesto. U Njujorku, garažno mesto je skuplje od stana.
Gradovi poput Amsterdama izbacili su automobile iz užeg centra i prihvatili koncept "grad bez automobila" kao viziju razvoja. Da bi ovo bilo ostvarivo neophodan je efikasan i brz javni prevoz, a metro kao neophodan preduslov.
Foto V. N.
Mere su: U centralnom gradskom jezgru automobili se najmanje zadržavaju, ali je znatno veća izmena vozila. U pretežno stambenim delovima grada potrebna su parking-mesta na kojima će se automobili zadržavati duže vreme i tokom noći. Omogućiti stanarima da mogu da kupe garažno mesto u neposrednoj okolini stana. U izgrađenom gradskom tkivu nedostajući broj parking-mesta moguće je rešiti samo izgradnjom garaža, ali bi njihov režim korišćenja trebalo da se razlikuje.
Dr Aleksandra Đukić veruje da je poštovanje uslova za izgradnju ključno za rešavanje problema parkiranja, kao i rad građevinske inspekcije tokom građenja, izdavanja upotrebne dozvole, i tokom korišćenja objekta. Svaka nepropisna izmena bi, kako tvrdi, trebalo da se sankcioniše, pa ne bi postojala mogućnost prenamene garaža.
Profesorka Aleksandra Đukić kaže da nije dovoljno samo dobro pozicioniranje javnih garaža, već treba omogućiti da one budu pristupačne većini stanovništva, da mogu da pokriju troškove njihovog korišćenja.
- U Beču je omogućeno da uz simboličnu cenu ostavite svoje automobile na početnim stanicama javnog gradskog prevoza, ako prilikom plaćanja njihovog korišćenja priložite korišćene karte javnog gradskog prevoza. Takva ideja je bila ugrađena u studiji koja se bavila parkiranjem u gradu - kaže naša sagovornica.
Sutra: Liste čekanja na mesto u garaži