FORUM SREDNJIH STRUČNIH ŠKOLA SE ZALAŽE ZA BRŽE STICANJE DIPLOME: Dve godine za molera i sobaricu?
FORUM srednjih stručnih škola Beograda podneće predlog Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za ponovno uvođenje dvogodišnjih obrazovnih profila, a u okviru najavljene reforme srednjoškolskog obrazovanja.
Foto Z. Jovanović
Kako ističu u ovoj sindikalnoj organizaciji, reč je o zanimanjima za kojima postoji potreba na tržištu rada, za koja je školovanje šezdesetih i sedamdesetih godina trajalo kraće.
Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola Beograda na ovaj način će se "oživeti" neka zanimanja koja su i ranije postojala u srednjim stručnim školama, ali i pružiti prilika učenicima, koji žele da za kratko vreme savladaju zanat i dobiju diplomu. Na listi tih poslova su - sobarica, servirka, čuvar, pomoćnik frizera, pomoćnik kuvara, traktorista, moler, cvećar-rasadničar, zidar, viljuškarista...
- Beogradu će, zbog sve većeg ulaganja u turizam, u narednom periodu biti potrebno nekoliko hiljada sobarica, a ovog zanimanja nema u našim školama - objašnjava Antić. - Kao čuvari uglavnom rade penzioneri, tako da bi mladi mogli da se obuče za ovaj posao kroz dvogodišnje škole. Slično je i sa traktoristima. Nekada je postojao i pomoćnik frizera, neko ko pere kosu, fenira, čisti, i to bi trebalo sada vratiti. Mlade može zadržati siguran posao i dobra zarada, a uz to je i školovanje kraće.
SUBLIMIRANO NEKOLIKO ZANIMANjA
Većina pomenutih dvogodišnjih zanimanja ne postoji kao odvojeni obrazovni profil u srednjim stručnim školama, već je u nazivu jednog sublimirano više zanimanja. Naš sagovornik ocenjuje da to nije dobro, jer na kraju školovanja deca nisu osposobljena ni za jedan od tih poslova.
- U Građevinskoj školi postoji obrazovni profil - izvođač završnih radova, a u prevodu ovo zanimanje bi se moglo nazvati "supermen" - navodi Antić. - U jednom profilu sjedinjeni su zidar, moler, vodoinstalater, limar, staklorezac, bravar, kao i poslovi stavljanja termo i hidro izolacije, kao i izrada vodovoda i kanalizacije.
Sagovornik "Novosti" ističe da se za mnoge od ovih zanimanja organizuju kursevi na narodnim univerzitetima, koji se plaćaju. Upisuju ih oni koji žele da se prekvalifikuju ili đaci koji nisu upisali srednju školu. U glavnom gradu ih je svake godine oko 1.000. Novim konceptom srednjeg stručnog obrazovanja, oni bi stekli zanat, a ne bi morali da plaćaju školovanje.
- Pojedine stručne škole upisuju veoma malo đaka, posebno građevinske, pa je ovo dobar način i da se popune kapaciteti, ali isto tako i uposle nastavnici - ističe Antić. - To se posebno odnosi na profesore stručnih predmeta kojima je, zbog malo đaka, umanjen fond časova ili su potpuno ostali bez norme.