REPORTERI "NOVOSTI" PLOVILI REKOM OD ADE CIGANLIJE DO OSTRUŽNICE: Na Savi se najlepše sluša tišina
IDEALNA destinacija za odmor od svakodnevnih problema i predah od stvarnosti za Beograđane su prostranstva reke Save.
Foto Z. Jovanović
Beg od gradske vreve, naročito u letnjim mesecima, pronalaze u miru i tišini koju voda najbolje pruža. Od obala Ade Ciganlije pa sve do ostružničkih mostova nižu se splavovi svih boja i oblika na kojima zaljubljenici u vodene lepote redovno provode slobodno vreme ušuškani između Save i šume.
SEĆANjE NA GAGU NIKOLIĆA
LEGENDA srpske i jugoslovenske kinematografije, nenadmašni Dragan Gaga Nikolić bio je veliki zaljubljenik u reku. Imao je gliser kojim je redovno plovio po Savi, a prema rečima Gaginih prijatelja, umeo je i da skija na vodi, a da ne pokvasi nogavice na pantalonama. Bio je stalni gost restorana "Nautičar" na Adi Ciganliji, koji mu je ukazao čast i pored stola za kojim je uvek sedeo obeležio "Gagino ćoše" uz fotografije slavnog glumca, među kojima je i ona na gliseru.
Ranije je Sava bila rezervisana za stariju populaciju, međutim, u poslednje vreme sve je više mladih koji se odlučuju da prestonički asfalt zamene za čist vazduh, plovidbu čamcima i plivanje u reci čime odlučno demantuju svoju "tehnološku" generaciju. Na savskim splavovima se sunča, peca, pravi roštilj, kuva riblja čorba, skače u vodu... A najbolje se sluša tišina. Upravo je mir i izostanak buke razlog zašto sve više Beograđana utehu od stresa i melem za dušu pronalazi baš pored njenih obala. Foto Z. Jovanović
Uz skute Ade Ciganlije smešteni su mnogobrojni čamci i gliseri na kojima Beograđani vole da krstare prestoničkim rekama. Sava se vikendom posebno "zabeli" od brodića koji preplave njene površine. Glavne čamdžije su i dalje oni stariji, dok se mlađi prave važni kad zvezda upeče. Međutim, kako tvrde iskusniji "kapetani", po reci se najbolje plovi laganim tempom i u jutarnjim časovima uz zvuke ptica. Takođe, ističu da se dame najbolje osvajaju na putovanju po beogradskim vodama. Foto Z. Jovanović
Samo jedna plovidba Savom dovoljna je da i najtvrđi skeptici promene mišljenje i uvere se u njene čari.
- Priroda, svež vazduh i lagano lelujanje talasa su nezamenljivi zbog čega su i obale Save prepune kućica na splavovima. Istovetnih plovila skoro i da nema - potvrđuje očigledno naša sagovornica Brankica Spasić.
U BUDUĆNOSTI - ZAKUP VODNOG ZEMLjIŠTA
UPRKOS lepoti koja potiče i od "razbarušenosti" obale, ovde bi se imalo šta urediti. Zato je krajem prošle godine gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić formirao radnu grupu koja će napraviti predloge na kojim delovima obale se mogu postaviti plutajući objekti. Takođe, planirano je da se definišu zone na kojima je moguće postaviti plutajuće objekte kao i odrediti tačna mesta za usidrenje malih plovila. Foto Z. Jovanović
Nove odluke trebalo bi i da utvrde jasne obaveze vlasnika splavova i Grada. Vlasnici splavova će morati da održavaju i čiste deo priobalja koji "zauzimaju". Kako je ranije bilo reči, splavovi čiji vlasnici ne budu izmirivali obaveze prema Gradu, odnosno plaćali naknadu, biće uklonjeni. Ugovorima će biti predviđena naknada za njihovo uklanjanje i to o trošku vlasnika koji nisu izmirivali obaveze.
Tim povodom je i krajem novembra 2019. godine, Narodnoj skupštini Republike Srbije dostavljen i predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, koji je u proceduri usvajanja. Novim izmenama biće određen i postupak davanja vodnog zemljišta u zakup na teritoriji Beograda, kao i tačno definisan plan mesta za postavljanje splavova. Dužina rečnih obala Beograda je oko 200 kilometara. Na teritoriji grada postoji 19 vodotoka prvog reda (nadležnost JVP "Srbijavode") i oko 200 vodotoka drugog reda (bujičnih vodotoka - nadležnost lokalne samouprave).J. D.
Duž reke se smenjuju najrazličitiji splavovi svih oblika i boja. Pojedini se eksterijerom uklapaju u okolinu, dok ima i onih na kojima su vlasnici i te kako radili i ulagali, pa čamdžije i fotografe mame svojim izgledom. Foto Z. Jovanović
Na samo desetak minuta od centra grada, smešteno između "beogradskog mora" i Novog Beograda nalazi se ostrvo Ada Međica, još jedno blago reke Save za koju i dalje mnogi Beograđani ne znaju da postoji. Međica je uređena zelena oaza dužine kilometar do koje se stiže jedino čamcem. Ovaj ušukani raj poznat je po velikom broju sojenica i splavova. Ima uređenu stazu koja ga okružuje i idealna je za šetnju po netaknutoj prirodi. Gornji "špic" Međice je rezervisan za kupalište jer je voda na ovom delu prozirno čista, pa Beograđani leti redovno okupiraju i ovaj deo grada da bi se rashladili.