BEOGRADSKE PRIČE: Izgled prestonice od klanice do udžerice
STARI Beograd bio je neobično ponosan na prve dimnjake koji su obeležavali njegov industrijski napredak i modernizaciju. Među starim, sačuvanim fotografijama pažnju privlače dimnjaci koje je imala zgrada Klanice koja se nalazila na dananjem centralnom delu Ulice despota Stefana, kao i Bajlonijeva pivara, na današnjem dnu Skadarlije.
Foto: Zoran Nikolić
U to vreme kada je pravljena klanica, to je bila periferija grada, a namera graditelja bila je da bude dovoljno blizu varoši, a opet dovoljno daleko da ne bi uznemiravala javnost.
Davne 1895. godine osnovalo je Srpsko društvo za klanje i preradu stoke, a sa radom je počela četiri godine kasnije. Već krajem tridesetih godina klanica je morala da se povuče iz srca grada koji je na tom mestu morao da postavi širok bulevar. Foto: Zoran Nikolić
Tako su se u gradu toga doba sve više viđale knjižare, koje su sticale sve brojniju publiku. Pismeno i učeno stanovništvo bilo je sve brojnije, a knjige prvo oličenje obrazovanja. Dabome, bile su štampane i reklamirane na "srpsko-hrvatskom" jeziku, kao oličenju ondašnje Jugoslavije.
Kuće od naboja
Kuće koje je Beograd dugo pamtio, a njihov orijentalni stil gradnje je prepoznatljiv na starim fotografijama, pravljene su od naboja. Na drvenu konsrukciju bila bi dodata smeša blata i pleve, a takva zdanja nisu tražila duboke temelje, pa je njihovo podizanje bilo relativno jeftino.
Sa druge, dorćolske strane, povlačile su se poslednje udžerice od kojih su neke "pamtile" još turska vremena. Stare, drvene kućice brzo su rušene pred naletima višespratnica ili makar lepih prizemnih kuća.
Brašnara Tadije Perišića ostala je kao sećanje na trgovca koji se bavio svim proizvodima od pšeničnog brašna. Bilo je tu i žitarica svake druge vrste.
Foto: Zoran Nikolić
Trgovalo se na veliko i malo, pa su mušterije dolazile sa najrazličitijih strana.