U DNEVNI BORAVAK SAMO ONAJ KO MORA: Ometena deca uglavnom ostaju kod kuće
OD 642 korisnika beogradskih dnevnih boravaka za decu, manje od 100 njih se posle ukidanja vanrednog stanja vratilo u ustanove, od čega je 39 korisnika sa autizmom i višestrukim smetnjama.
Usluge boravka može da koristi 624 mališana / Foto V. Danilov
Iako su za njihove roditelje ove ustanove preka potreba, veliki broj dece i dalje je uskraćen za druženje, a samohrane, starije i nezaposlene mame i tate nema ko da odmeni i priskoči im u pomoć. Nakon ukidanja vanrednog stanja, Zavod za javno zdravlje je napravio uputstvo za primenu mera u ovim ustanovama, a koji sadrži sve stručno metodološke i epidemiološke mere, na osnovu kojih je moguće ponovo uspostaviti uslugu dnevnog boravka.
- Centar je u obavezi da u potpunosti postupa u skladu sa svim merama navedenog uputstva - objašnjavaju u Centru za socijalni rad. - U njemu je propisano da se usluga dnevnog boravka za decu i odrasle sa smetnjama u razvoju omogući po faznom režimu, i to tako da se prva faza početka rada boravaka omogući deci i odraslima čiji su roditelji zaposleni, a što se dokazuje potvrdom poslodavca.
Nadležni navode da je u ovom trenutku u toku anketiranje porodica preostalih korisnika, kako bi se utvrdilo koliko je zainteresovanih, a u skladu sa tim će biti planirana druga faza. Druga faze počeće u skladu sa prioritetima koje odredi ustanova, kako bi korisnicima kojima je usluga najpotrebnija ona bila i omogućena. Dodatni problem javio se kod roditelja koje poslodavci nisu prijavili, a na posao moraju da idu. Mnogi su nezaposleni, ali i stari i boravak bi im, kako kažu, mnogo značio.
MINISTARSTVO NIJE NADLEŽNO
DNEVNI centri za osobe sa autizmom, ali i svi ostali dnevni centri, u nadležnosti su jedinica lokalne samouprave. Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vrši samo licenciranje takvih centara, dok su organizacija rada i upravljanje u nadležnosti jedinica lokalne samouprave.
- Deca se tamo druže, usvajaju određene veštine, koje su možda i zaboravili tokom dva meseca koliko nisu dolazili, a i roditelji su umorni i neophodno im je da se odmore da bi što duže mogli da budu na usluzi svojoj deci - kaže V. P. jedna od majki.
Beogradska udruženja su se već obraćala nadležnom sekretarijatu kako bi korigovali ovu odluku i pozivali se na činjenicu da ostala deca mogu da idu u vrtić, pa što ne bi mogla i ona sa smetnjama. Neki roditelji korisnika koji ispunjavaju kriterijum su odbili uključivanje dece zbog rizika od zaražavanja.