KAMERE U JAJINCIMA: Planirano postavljanje rampi, kao i ograđivanje čitavog prostora spomen-parka
SPOMEN-park u Jajincima trebalo bi da bude zaštićen od nedoličnog ponašanja pojedinaca, jer bi ovo stratište trebalo da bude osigurano kamerama i rampama, a u planu je postavljanje ograde.
Foto privatna arhiva
Juče je organizovan i sastanak u opštini na kom je tema bila kako da se ovo mesto stradanja zaštiti i uredi.
Predsednica opštine Voždovac Bojana Jakšić i v. d. direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina razgovarali su kako da se spomen-park zaštiti i unapredi, ali i da se spreči nedolično ponašanje pojedinaca, koje je nažalost, bilo prisutno na ovom mestu. Neodgovorno, tragovi turiranja kod spomenika u Jajincima, Foto: D. Milovanović
Odlukom Vlade, koja je doneta prošlog septembra, spomen-park Jajinci predat je na upravljanje Muzeju žrtava genocida. Jedan od planova je da ove godine bude rekonstruisan objekat koji se nalazi u sklopu parka i da on u budućnosti bude korišćen za potrebe kustoske službe Muzeja.
Mesto stradanja 80.000 ljudi
SPOMEN-park Jajinci se nalazi na mestu nekadašnjeg Strelišta na kome su nemački okupatori od 6. jula 1941. do 6. novembra 1943. godine streljali oko 80.000 Srba, Jevreja, Roma i antifašista iz Beograda i Srbije. U srcu parka 1988. godine postavljen je spomenik u obliku stilizovane ptice raširenih krila koji je delo vajara Vojina Stojića.
- Taj objekat biće mesto susreta i razgovora, promocija publikacija i projekcija dokumentarnih filmova - rekao je v.d. direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina. - Tu bi mogle da budu organizovane i postavke, a ideja je i da istoričari koji se bave stradanjem civila u Drugom svetskom ratu predstave svoje radove. U narednom periodu planirano je i postavljanje fizičko-tehničke zaštite, kamera i rampi, kao i ograđivanje spomen-područja kako bi se sprečila neprimerena dešavanja koja su zabeležena u prethodnom periodu.
"Novosti" su više puta pisale o nedoličnom ponašanju posetilaca u sklopu spomen-parka Jajinci. Tokom prethodnih nekoliko godina pojedinci se nisu libili da na mestu gde je stradalo 80.000 ljudi snimaju muzičke spotove, voze terenska vozila, sunčaju se, lome klupe, prave roštilj, odlažu otpad i koriste ovaj prostor kao da je bilo kakav drugi park u gradu. Zbog ovakvog nedoličnog ponašanja brojni Beograđani bili su nezadovoljni, a nisu izostajale ni reakcije Muzeja žrtava genocida koji su konstantno apelovali na nadležne da zaštite ovo mesto.