KRADU I PELCERE I SAKSIJE: Botanička bašta "Jevremovac" svakodnevno na meti nesavesnih posetilaca
VOĐENI onom narodnom da se pelcer neće primiti, ako se ne ukrade, Beograđani gotovo svakodnevno iščupaju po neku biljku u Botaničkj bašti "Jevremovac". Iako se i ranije dešavalo, da se nešto ponese kao "suvenir", poslednjih godinu-dva, naglo se povećao broj "ljubitelja" biljaka koji ponešto čupnu, stave u džep ili ceger. Na sreću, većina ukradenih "pelcera" je vraćena.
Foto: privatna arhiva
Prema rečima dr Tomice Mišljenovića, asistenta na Biološkom fakultetu, u proteklih godinu dana više od 500 novih vrsta obogatilo je staklenik "Jevremovca". Uloženo je mnogo truda i vremena da bi se nabavila svaka biljka, jer je potrebno obezbediti dozvole, dogovoriti se sa kolekcionarima. Sve je puno i koštalo, ali on ističe da, novac u ovoj priči nije presudan.
- Gajimo dosta retkih ugroženih endemičnih vrsta, prvenstveno sa područja Balkanskog poluostrva - ističe Mišljenović. - Neke od tih biljaka su u programima takozvane zaštite van staništa. Tako, pojedine vrste imaju samo 40-50 jedinki i to na jednom jedinom staništu u Srbiji. Ako bi neko ukrao tako nešto, ne bi napravio štetu samo Botaničkoj bašti, nego celokupnom biodiverzitetu Srbije.
Mišljenović navodi da često imaju posetioce koji i ne znaju šta ukradu. Sa druge strane postoji i grupa vrlo specifičnih "lopova" koji su zaista zaljubljenici i dobri poznavaoci, kolekcionari. Kada vide nešo retko onda se potrude da do toga dođu.
- Imali smo situacije da su neki posetioci preko video poziva navođeni koje biljke iz staklenika da ukradu - priča Mišljenović. - Pre neki dan se desila jedna veoma drska krađa. Dva dečaka su ušla u pratnji jednog gospodina koji je šetao svoju bebu i rekao je da su oni sa njim. Oni su zašli u deo, koji je zatvoren za posetioce, gde su čuvaju neke od najređih vrsta sa područja Balkanskog poluostrva. Deo tih saksija poređali su na ogradu, izašli iz bašte, pokupili ih i odneli. Imamo sve te snimke, nismo ih objavljivali. Nismo uspeli da vratimo te saksije ali, na sreću, nisu uzeti primerci nekih od najređeih vrsta.. Verujem da oni nisu svesni šta su ukrali i da ne znaju šta će da rade sa tim biljkama.
KAZNE DO DVA MILIONA
Zakonom o zaštiti prirode strogo zaštićene vrste biljaka je zabranjeno brati, prodavati, bilo da se radi o celom listu ili semenkama, a kažnjive su i radnje kojima se mogu ugroziti strogo.
Kazne za fizička lica se kreće od 50.000 do 150.000 dinara, a u slučaju ponovljenih prekršaja moguća je i kazna zatvora do 30 dana. Pravna lica će, uslučaju kršenja zakona, platiti od 500.000 do dva miliona dinara.
Novčana kazna od 5.000 do 150.000 dinara sledi za fizičko lice, ako ne postupi po nalogu čuvara zaštićenog područja ili ga omete u radu. Sa 5.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, staralac, odnosno odgovorno lice u organu starateljstva, ako zbog propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, maloletnik učini prekršaj.
Naš sagovornik ističe da Botanička bašta nije običan park, već istarživačka, naučna i obrazovna institucija koja služi i za naučno istraživački rad, programe zaštite retkih i ugroženih vrsta i edukaciju. On apeluje na sve posetioce da se odgovorno ponašaju, jer se radi o zelenom dragulju Beograda u kome mogu da uživaju, ali i o prostoru gde treba svi zajedno mnogo da učimo o značaju očuvanja biološke i raznovrsnosti biljnog sveta, ne samo na Balkanu.
- Na "meti" je sve ono šo može da stane u džep, ranac ili ceger. Naši saradnici kad to primete, opomenu posetioce i oni to vrate - navodi Mišeljenović. - Imali smo više baka, posebno u prethodnoj sezoni koje uđu sa cegerom i onda čupnu po neki pelcer od svega redom što im deluje interesantno u stakleniku. One su vratile sve pelcere. U pustinjskom delu ima nekih manjih kaktusa, pa se često dešava da ga izveda. Ne smeta im ni to što bode. To nam pravi velike štete. Trudimo se da biljke, koje mogu da se lakše ukaradu stavljamo na manje pristupačna mesta.
Mišljenović ističe da posebnu vrednost Botaničke bašte čine biljke koje su u prgramu eks situ zaštite i koji se donose uz dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine. One se u bašti kontrolisano razmnožavaju i po potrebi vraćaju u prirodu.
- Radi se o živim kolekcijama, pa ako im se nešto dogodi na prirodnim staništima, imamo materijal od koga možemo da ih vratimo u prirodu - kaže Mišljenović.
Bašta je obezbeđena 24 časa dnevno čuvarskom službom i pokrivena u potpunosti video nadzorom. Svi zaposleni se trude da sačuvaju baštu i da na pristojan način skrenu pažnju posetiocima da ni branje, ni uzimanje pelcera nije dozvoljeno.