PRODAJA "JUGOSLAVIJE" U PETAK? Sutra se održava nadmetanje za imovinu preduzeća u stečaju, u čijem je vlasništvu poznati beogradski hotel
JAVNO nadmetanje za prodaju hotela "Jugoslavija", koji je u vlasništvu preduzeća u stečaju Danube riverside d. o. o., zakazano je za petak.
Tanjug
Licitiranje za imovinu ovog kiparskog preduzeća biće organizovano baš u nekadašnjem najmodernijem jugoslovneskom hotelu. Osim zdanja na obali Dunava, budući vlasnik otkupiće i dela primenjene umetnosti koja krase hotel.
Pre mesec dana na sajtu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika objavljen je poziv za javno nadmetanje, po početnoj ceni od 3,17 milijardi dinara.
- Licitacija će početi u podne, a registracija učesnika sat ranije - saopštili su u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. - Prodaje se poslovni prostor, tačnije zgrada hotela, gradsko građevinsko zemljište na kojem je izgrađen hotel veličine 45.613 metara kvadratnih, kao i ostala imovina stečajnog dužnika, tačnije preduzeća. Tu se ubrajaju lusteri, biste i skulptura Aleksandra Zarina.
Nekadašnji planovi
JEDNA od ideja za uređenje prostora oko kultnog objekta koji Beograđani najčešće zovu "Juga" bila je i da grčki investitori izgrade dve kule visoke 140 metara uz njega. Bilo je u planu i da ovaj ceo kompleks ima ulogu hotela, poslovnog i stambenog prostora. Osim izgradnje kula, bila je planirana i rekonstrukcija "Jugoslavije", i da hotel posluje pod franšizom "Kempinski".
U ovom velelepnom zdanju iz 1969. godine smeštena su i umetnička dela, koja su se našla i u dokumentaciji koja je objavljena. U okviru hotelskog kompleksa nalazi se luster-tavanica, koja je u skladu sa Rešenjem Muzeja primenjene umetnosti prošle godine određena za dobro koje uživa prethodnu zaštitu Muzeja primenjene umetnosti, a predstavlja deo procenjene imovine. Tu je i bronzana bista koja je deo fontane "Vodeni cvet" Aleksandra Zarina iz 1969. godine, a rešenjem Narodnog muzeja i ovo delo utvrđeno je za kulturno dobro.
Hotel "Jugoslavija" otvoren je 1969. godine. Izgradnja velelepnog objekta, po projektu trojice zagrebačkih arhitekata, započela je 1948. godine, ali je gradnja obustavljena već sledeće godine zbog političke krize. Nakon 11 godina radovi su ponovo započeti, ali po izmenjenom projektu, i zdanje je zidano narednih šest godina. Uređenje enterijera trajalo je par godina, nakon čega je hotel i zvanično otvoren. Među njegovim gostima bili su britanska kraljica Elizabeta, astronaut Nil Armstrong, američki predsednici Ričard Nikson i Džimi Karter, libijski vođa Muamer el Gadafi.
BONUS VIDEO - DR NOVOSTI: Kako biti emocionalno inteligentniji?