VEOMA JE SKUPO, A I KOMPLIKOVANO: Da li bi i vrtići u Beogradu mogli da rade subotom, kao u Zrenjaninu
POTREBA da državni vrtići u prestonici, po ugledu na Zrenjanin, rade i subotom, trenutno postoji, saglasni su predstavnici sindikata predškolskih ustanova i roditeljskih udruženja, mada zvaničnih inicijativa da obdaništa budu otvorena i posle radne nedelje, nije bilo.
Foto: Z. Rašić
Međutim, da li postoji stvarna potreba poslodavaca za ovakvim "proširenjem" aktivnosti za vikend potpuno je nepoznato. O ovom pitanju, koje nameće nova organizacija rada predškolskih ustanova u Zrenjaninu, nije poznat ni stav nadležnih u gradskoj upravi. Naime, na pitanja "Novosti" o ovoj temi odgovora nema.
Prema rečima Vesne Janjić, predsednice Samostalnog sindikata radnika predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograda, u metropoli kakva je Beograd sigurno postoji potreba da neki vrtići rade i vikendom, ali da to na terenu zahteva složenu organizaciju koju nije lako izvesti. Ona podseća da je ranijih godina, na Savskom vencu postojao vrtić u kojem su deca boravila 24 sata tokom cele nedelje, ali je ta vrsta rada ukinuta.
- Otvaranje vrtića vikendom podrazumevalo bi pokretanje čitave mašinerije, jer nije reč samo o angažovanju vaspitača - kaže Janjićeva. - To bi značilo da na svakoj od 17 opština radi po jedan objekat u kojem će, osim vaspitača, raditi i spremačice, medicinska sestra, kuvarice, obezbeđenje. To bi dalje značilo nove anekse ugovora i dodatna izdvajanja iz gradske kase kako bi zaposleni bili plaćeni.
Naša sagovornica kaže i da je uvođenje besplatnog boravka od septembra već previše opteretilo budžet Grada, pa su vrtići ostali bez sredstava za rad, pošto nema dovoljno novca. Tako vaspitači ili roditelji kupuju bojice, papire, lepak, makaze i sve ostalo što je potrebno da bi se ispoštovao program rada.
O DECI BRINE 9.500 ZAPOSLENIH
U PRESTONICI ima 17 predškolskih ustanova sa 314 objekata - vrtića u koje ide oko 60.000 dece. Obroci se pripremaju u ukupno 46 kuhinja, 31 centralnoj i 15 samostalnih. Svakodnevno se pripremi više od 137.000 obroka za više od 34.000 mališana koliko ih je, u proseku, prisutno u obdaništima.
O mališanima brine oko 9.500 zaposlenih, od kojih je oko 5.000 vaspitača. Za nabavku hrane, pripremu, osmišljavanje i distribuciju obroka za decu brine se oko 870 zaposlenih kuvara, šefova kuhinja, pekara, servirki, nutricionista, nabavljača, magacionera...
Janjićeva ističe da se eventualna odluka o radu vikendom ne može doneti bez konsultacija sa dva reprezentativna sindikata predškolaca koji bi insistrirali da se položaj zaposlenih pravno reguliše aneksima na pojedinačni kolektivni ugovor.
Iako su saglasni da je pozitivno izaći u susret roditeljima kao što je odlučeno u Zrenjaninu, u Udruženju "Roditelj" se pitaju da li i poslodavci treba da izađu u susret roditeljima sa malom decom, ali i ostalim zaposlenima.
- Da li zaista postoji potreba da se u tolikom broju poslova radi i vikendom - pita se Dragana Soćanin, predsednik Udruženja "Roditelj". - Ako bi poslodavci izašli u susret, porodice bi tako imale vremena da se bave i provode više vremena sa svojom decom. Zašto se malo ne ugledaju na susede? U Beču i Budimpešti, gotovo da nema prodavnice koja rade posle 18.00 radnim danom, subotom tek poneke do 14.00, a nedeljom je sve zatvoreno. Zar zaista kod nas sve mora da radi vikendom? Svako treba da ima vremena da se posveti i svom životu.
Predsednica Udruženja "Mame su zakon" Tatjana Macura smatra da je dobro što lokalna samouprava sluša građane i izalazi u susret njihovim potrebama kao što je slučaj u Zrenjaninu. Ona ističe da je to dobar primer saradnje i sa predškolskom ustanovom. Mišljenja je, da ako ima potrebe, ta praksa može zaživeti i u ostalim gradovima. Macura navodi da mnogi roditelji rade vikednom, da se snalaze ko će im čuvati decu, a da bi ovako imali organizovani sistem.