UBRZANO PROPADANJE ULICA I TROTOARA DOVODI U SUMNJU POŠTOVANJE STANDARDA I PROCEDURE RADOVA: Najvažniji materijal i vremenski uslovi
NEDAVNO prepakivanje kocaka u Vasinoj ulici ispred Narodnog pozorišta, kad su zbog propadanja zamenjene asfaltom, ponovo je dovelo u pitanje isplativost, kvalitet ugradnje i dugotrajnost radova na prestoničkim ulicama. Brzo propadanje gradskih saobraćajnica i trotoara primetno je na takozvanom zelenom bulevaru, Palmotićevoj, Savskom keju kod Beton hale, a naravo i u Knez Mihailovoj ulici. Kako za "Novosti" objašnjava šef Katedre za puteve, železnice i aerodrome na Građevinskom fakultetu u Beogradu profesor dr Goran Mladenović, primarni razlog ovako naglog propadanja jeste neadekvatna kontrola kvaliteta ugrađenih materijala, kao i izvedenih slojeva podloge.
Foto: Zoran Jovanovic
Kocke na Trgu republike, koje su ugrađene 2019. godine nisu dugo izdržale teret automobila i vozila javnog prevoza. Pamti se njihovo obrtanje odmah posle postavljanja, kada je hrapavi sloj po kome je odvijan saobraćaj pretumban da bi gume prelazile po ravnijem. Kocke su, međutim, brzo počele da se klimaju, pa je situacija postajala sve gora, što je dovelo do toga da se pre nekoliko dana iz dela Vasine potpuno uklone i vrati se asfalt.
- Generalno, ulice u gradovima su mnogo složeniji objekti u odnosu na međugradske deonice puteva, jer se ispod kolovoza najčešće vode druge komunalne instalacije - kaže profesor Mladenović. - Sa druge strane, opterećenje od vozila javnog prevoza je vrlo značajno i u pogledu opterećenja, ali i kanalisanosti, tako da je praksa u svetu da se u gradskim uslovima ide i sa jačim kolovoznim konstrukcijama i da se habajući/završni sloj obnavlja svakih desetak godina. Radi upoređenja, projektni period za vangradske puteve je 20 godina.
Prema rečima našeg sagovornika, nepoštovanje tehnološke discipline prilikom izvođenja radova, kako u pogledu propisanih tehnoloških postupaka izvođenja, tako i vremenskih uslova prilikom uređenja, dovodi do ubrzanog propadanja rekonstruisanih delova.
Profesor Mladenović ističe da Građevinski fakultet nije bio uključen ni u jedan od projekata koji su se realizovali poslednjih godina. Svojevremeno su bili uključeni kao tekuća kontrola izvođenja asfaltnih radova na Bulevaru kralja Aleksandra u prvoj polovini 2010. godine i kao kontrolna laboratorija na projektu rekonstrukcije auto-puta kroz prestonicu od 2010. do 2012. godine.
- Značajna karakteristika je da su asfaltni radovi ovde rađeni dominantno tokom letnjih meseci i da je posebna pažnja bila posvećena kontroli kvaliteta. Kao rezultat imamo da je stanje kolovoza i posle 14 godina izuzetno dobro - ističe naš sagovornik. - Izvođenjem radova po pravilu rukovode licencirani inženjeri, koji su nakon završenih studija i određenog radnog iskustva položili stručni ispit i kvalifikovali se da dobiju odgovarajuću licencu. Tako da stručnost ne treba da se dovodi u pitanje, više je u pitanju odgovornost i tehnološka disciplina. Studenti Modula za puteve, železnice i aerodrome Građevinskog fakulteta u toku svojih studija obrađuju karakteristike materijala, tehnološke postupke izvođenja, kao i postupke kontrole kvaliteta izvedenih radova, upravo sa ciljem da ovladaju znanjima neophodnim za praksu.
Standardi i praksa
RADOVI na putnoj infrastrukturi se po pravilu obavljaju u skladu sa Tehničkim uslovima za izvođenje radova koji su deo projektne i ugovorne dokumentacije.
- Oni se pozivaju na standarde za čije je izdavanje zadužen Institut za standardizaciju, a kod nas se osim starih jugoslovenskih standarda, koji su dominantno povučeni, ali se još primenjuju na nekim projektima, od 2011/2012. godine primenjuju evropski standardi - kaže profesor Mladenović. - Zakonom o građevinskim proizvodima iz 2018. godine je u nacionalno zakonodavstvo inkorporirana i Evropska direktiva o građevinskim proizvodima. Infrastruktura kvaliteta u skladu sa ovom direktivom nije u potpunosti zaokružena, ali su suštinski metode projektovanja i tehnički uslovi za izvođenje radova u skladu sa praksom koja se primenjuje u drugim zemljama u svetu.