STOTINE HILJADA PACOVA U GRADU: Prestonica ne zaostaje za svetskim metropoloma po broju glodara koji se kreću u potrazi za hranom
CENTAR prestonice je, poslednjih meseci, postao omiljeno utočište pacova, svedoče snimci sa društvenih mreža. Zahvaljujući njima, Beograđani su dugorepe primerke mogli da vide u izlogu na "štrafti", pekari u Kosovskoj, Savskom šetalištu, kod Hrama Svetog Save.
Foto Shutterstock
Iako su mnogi zatečeni, stručnjaci objašnjavaju da Beograd ne zaostaje za svetskim metropolama kada je reč o ovoj životinjskoj populaciji. Iako zvanične statistike nema, procene su da u glavnom gradu živi više stotina hiljada pacova.
Prema rečima dr Duška Ćirovića, profesora na Biološkom fakultetu u Beogradu, pojava pacova u centralnim gradskim zonama nije neobična i događa se u svim velikim gradovima. Iako je u javnosti prisutno mišljenje da su "staništa" ovih glodara najčešće u blizina deponija i smetlišta, profesor Ćirović kaže da je to nije tačno.
- Razlog "dolaska" u centar grada je potraga za hranom - kaže profesor Ćirović. - To što su se, čini se, namnožili u poslednje vreme govori da je program deratizacije trebalo da bude intenzivniji. Hrana je to što ih privlači, tako da ih možemo videti gde god je ima. Beograd nije izuzetak, tako da i u njemu živi više stotina hiljada pacova. Oni su opasni jer mogu biti prenosioci mnogih zaraznih bolesti, kojima zaražavaju druge životinje, ali i ljude.
ČIKAGO
ČIKAGO je već devet godina na prvom mestu na Orkinovoj godišnjoj listi "Top 50 gradova sa najviše pacova".
Prema istraživanju ove čuvene kompanije koja se bavi deratizacijom, gradovi u SAD su rangirani na osnovu broja deratizacija za pacove koje su izvedene od 1. septembra 2022. do 31. avgusta 2023. godine, uključujući i one u stambenim i komercijalnim objektima. Na drugom mestu na listi nalazi se Los Anđeles, dok je Njujork zauzeo treće mesto.
Procenjuje se da oko 21 milion miševa, pacova i drugih glodara obično ulazi u domove između oktobra i februara u potrazi za hranom, vodom i skloništem pred zimu.
Ekipe Sektora za ekologiju JKP "Gradska čistoća" rade monitoring glodara i u skladu sa rezultatima utvrđuju se žarišta i ekipe za deratizaciju se upućuju na teren. Glodari se uništavaju tokom čitave godine.
- Dolaskom na lice mesta odgovorni operativni tehničar obiđe teren sa ciljem pronalaženja mesta pogodnih za postavljanje preparata za deratizaciju - navode u "Čistoći". - Deratizacija javnih površina se sprovodi po strogim merama struke. Preparat se postavlja u aktivne rupe štetnih glodara. Rupe se zatvaraju, kako bi preparat ostao nedostupan deci i životinjama, a mesta na kojima je postavljen se obeležavaju obaveštenjem.
U "Čistoći" navode da je rad u nehigijenskim naseljima vrlo specifičan, jer nema kanalizacija, smeće i hrana se odlažu bez reda, kuće su od materijala sa lošim građevinskim rešenjima, što sveukupno ostavlja dosta prostora za brz razvoj glodara. Ovakva naselja je potrebno obilaziti jednom mesečno i postavljati i obnavljati zatrovane mamce.
Stručnjaci navode da je Beograd stari grad ispod koga faktički postoji čitav podzemni grad sa mnoštvom tunela. Iako je činjenica da se glodari prvo pojavljuju na donjim nivoima zgrada kao što su podrumi i druge podzemne prostorije, ukoliko se ne odradi deratizacija, oni će se "popeti" i na više spratove. Muke sa pacovima češće imaju stanari u starim zgradama sa podrumima koji se ne održavaju na adekvatan način.