POTONUĆE SPLAVA NA SAVI PONOVO OTVARA PITANJA NJIHOVOG RADA I JOŠ VIŠE NADLEŽNOSTI I KONTROLE: "Kartel" radio uprkos rešenju za uklanjanje

Prema rečima Aleksandra Šapića, predsednika privremenog organa Grada, svi splavovi na Savi i Dunavu su na današnji dan nelegalni, jer nemaju dozvole za boravak na tim mestima, niti legalne priključke za vodu i struju.

Šapić podseća da je na opasnost zbog nerešenog statusa plovnih objekata upozoravao već godinu dana i da je red na prestoničke reke potrebno što pre uvesti.

- Svi su dužni da sami uklone svoje objekte pre nego mi krenemo. Nadam se da će podrška za završetak tog posla biti veća. Godinu dana me svi opstruiraju, ali i dalje ne odustajem u toj nameri, do sada smo uklonili 42 splava na Savi.

Ako nam ovaj drugi slučaj potonuća u 2023. godini, nije dovoljan da svi državni organi rade kao jedan, onda će nam se stvarno desiti tragične posledice - rekao je Šapić.

Grad je u februaru ove godine počeo da "čisti" priobalje, završeni su tenderi za uređenje novobeogradskih obala, a sa Savskog keja počelo je i uklanjanje splavova.

- Vršimo pritisak kako na sve gradske institucije, tako i na republičke da se konačno ovo pitanje razreši, da splavovi budu bezbedni, lepi, da ne ugrožavaju vizure na Kalemegdan, reke - kaže glavni gradski urbanista Marko Stojčić.- Što se tiče ostalog, Grad nema nikakve ingerencije vezane za ovaj plutajući objekat.

Potonuće "Kartela" podseća na situaciju u kojoj se našao "Fristajler" svega sat posle dočeka 2023. godine. Splav je bio krcat gostima, na njemu je boravilo mnogo više ljudi nego što je dozvoljeno. Povređenih u oba slučaja nije bilo, ponajviše zahvaljujući brzoj reakciji nadležnih službi koje su uspele na vreme da reaguju. Konkretno, samo sedam minuta od prijave na keju kod "Kartela" su se pojavile ekipe MUP, Hitne pomoći, ali i 25 vatrogasaca spasilaca.

Bez obzira na to što nemaju dozvolu Grada Beograda, splavovi raspoređeni duž gradskih obala se tretiraju kao plovni objekti za koje je zaduženo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U našoj zemlji postoje tri međunarodne reke, Dunav, Sava i Tisa. Za plovni put njima, ali i sve ostalo što se tiče bezbednosti plovidbe zaduženo je odeljenje za inspekcijske poslove pri pomenutom Ministarstvu. A, njega, pak čini samo sedam ljudi, od čega su po dvojica zadužena za Beograd i Novi Sad!

- Kontrolišemo plovidbu, brodove, pretovar, transport robe, kruzere, a mali deo našeg posla je i briga o plutajućim objektima, u narodu popularnim splavovima - istakao je posle potonuća "Fristajlera" za naš list inspektor Božidar Jagodić. - U našoj hijerarhiji splavovi se kotiraju kao oni manjeg rizika po bezbednost plovidbe. Uglavnom su vezani za obalu i gotovo bezopasni, pa tako nisu u fokusu inspekcije.

Prema Jagodićevim rečima, svake godine, u planu je da se bar jednom pregleda 60 privrednih objekata te vrste, a gro njih je u Beogradu.

Reporteri "Novosti" juče su posetili lokaciju na kojoj se dogodio incident. Više od polovine objekta je u vodi, mostić je prepolovljen, dok iz reke vire delovi sedišta i stolova.

Poginuo čisteći "Fristajler"

IAKO na splavu "Fristajer" tokom potonuća u novogodišnjoj noći nije bilo teže povređenih, nesreća se ipak dogodila u julu, kada je mladić star oko 25 godina utopio tokom čišćenja konstrukcije. Njegovo telo izvučeno je oko 15.30 sati, a prema jednoj od verzija on je ušao na objekat, okliznuo se nastradao tako što je na njega pao frižider.

Kontrola jednom godišnje

JEDNOM godišnje uspevamo da obiđemo objekte koji su na najinteresantnijim mestima, kod hotela "Jugoslavija", Ušća i Savskog keja - rekao je inspektor Jagodić. - Kako je propisano zakonom, mi kontrolišemo tehničku ispravnost objekta, da li se na njemu nalazi lice koje vrši nadzor nad objektom i da li ima pripadajuću opremu, ali i koliko se ljudi nalazi na splavu u trenutku našeg obilaska. Uglavnom se kontrole vrše leti i to u dnevnom periodu. Uveče je veoma teško izvesti pretres, a on onda mora da se radi uz oružanu policijsku pratnju.