EPIDEMIJA VELIKOG KAŠLJA U BEOGRADU: Broj obolelih raste iz dana u dan, lane nije zabeležen nijedan slučaj
GRADSKI zavod za javno zdravlje prijavio je epidemiju velikog kašlja u prestonici, potvrđeno je "Novostima" u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Broj obolelih raste iz dana u dan, pa je juče zabeležena brojka od 346. Među obolelima je najviše dece školskog uzrasta od 10 do 18 godina, što je i normalno, jer su oni i najaktivniji.
Prema rečima epidemiologa dr Ivane Begović Lazarević, načelnika Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje, bolest se dijagnostikuje u Institutu za javno zdravlje "Batut". Zdravstvenim protokolom je predviđeno da se, ukoliko kašalj traje do tri nedelje, radi pi-si-ar test, a ako je u pitanju duži period, u uzorku krvi se utvrđuje prisustvo Igm antitela. Do pojave prvih simptoma bolesti dolazi nakon sedam do deset dana, najduže 21, od kontakta sa obolelom osobom.
- Simptomi bolesti su u početku slični prehladi, blagi kašalj, kijanje, curenje nosa, sa blago povišenom temperaturom ili bez nje, koji traju oko nedelju dana - objašnjava dr Begović Lazarević. - U drugom, paroksizmalnom stadijumu dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći, što može potrajati do šest nedelja. Do postepenog povlačenja tegoba i potpunog oporavaka dolazi u poslednjem rekonvalescentnom stadijumu u periodu od nekoliko nedelja.
Kalendarom obavezne imunizacije predviđena je vakcinacija petovalentnim cepivom Pentaxim, čija se prva doza prima sa navršena dva meseca. Prva revakcinacija je u drugoj godini života, druga pred polazak u školu i treća u završnom razredu osnovne škole. Imunitet koji daje vakcina nije trajan.
BROJKE
Prema podacima GZJZ u poslednjih pet godina broj obolelih od velikog kašlja u glavnom gradu je bio:
2018 - 29
2019 - 14
2020 - 3
2021 - 2
2022 - 0
- Zaštita traje od šest do deset godina, a oko 70 odsto obolelih su deca koja su vakcinasana pre navedenog perioda - kaže dr Begović Lazarević. - Imunizacija je najbolja zaštita, a preporuka je da oni koji nisu primili vakcinu to mogu učiniti do 13. godine. Takođe, preporuka je i da ako ima obolelih u porodici gde žive trudnice i bebe, oni preventivno počnu sa uzimanjem antibiotika.
Naša sagovornica ističe da su najugroženija odojčad kod kojih najčešće dolazi do komplikacije u vidu zapaljenja pluća, što može imati i smrtni ishod kod beba. Zbog smanjenog dotoka kiseonika u mozak, neurološke komplikacije kod beba mogu biti konvulzije i encefalopatija.