O RIMU SAMO ITALIJANI: Koja pravila važe za turističke vodiče u inostranstvu
NIKO od naših turističkih vodiča, koji vode putnike u obilaske evropskih prestonica i zemalja, nema licencu za rad van granica Srbije.
Foto Tanjug/AP
Dobijanje "dozvole" za vlasnike turističkih agenicija je veliki izdatak, pa je računica pokazala da im je mnogo jeftinije da plate dnevnicu lokalnom vodiču koji samo "statira" i uključuje se u slučaju da se pojavi inspekcija.
Kako objašnjavaju u Udruženju turističkih vodiča, ista pravila važe za sve evropske države. Da bi neko bio sertifikovani vodič mora imati državljanstvo zemlje u kojoj vodi ture. Tako i stranci koji dođu u Srbiju, pored svog imaju i našeg vodiča.
- Pravila se objašnjavaju činjenicom da samo onaj ko je tu rođen može da prikaže zemlju u pravom svetlu - navode u udruženju. - Ali, turistički vodiči nisu izuzetak, jer za bilo koji posao u stranoj državi neophodna je radna dozvola. Češka je jedina zemlja u Evropi koja omogućava polaganje ispita za licencu ne obazirući se na državljanstvo.
Iako se pravila moraju poštovati, vodiči kažu da postoje neke destinacije gde inspektori nisu tako rigorozni i znaju da progledaju kroz prste. To su Rumunija, Bugarska, Holandija. Ni Mađari ne pišu kazne, već daju prijateljski savet. Italijani su vrlo strogi, tako da je lokalni vodič neophodan, kao i u Atini i na Meteorima. Parižani su zahtevni u muzejima, dok pešačke ture mogu da prođu bez lokalnog vodiča.
DNEVNICA OD 100 DO 200 EVRA
Za "radno vreme" lokalnog vodiča u inostranstvu agencije plaćaju od 100 do 200 evra po danu. Razgledanje grada, u trajanju od jednog do četiri sata, košta od 60 do 120 evra. Ipak, ima gradova gde je ta usluga mnogo skuplja. Tako je, recimo, u Barseloni 150, Atini 120, a za obilazak norveških fjordova čak 320 evra.
U Sloveniji se za dva sata plaća 100 evra, dok je sat vremena sa grupom u Piranu 90. Dnevnica je najskuplja za grčka ostrva, pa je tako celodnevni obilazak sa grupom oko 350 evra. U Beogradu se stajanje plaća od 50 do 60 evra za tri do četiri sata, dok razgledanje košta od 60 do 120 evra.
Ipak, najrigoroznija je Turska. Pravila nalažu da autobusi moraju čak da imaju tablu domaće turističke agencije sa kojom je potpisan ugovor. Ali, vodiči su se snašli pa "ispod žita" dobiju značku sa kojom mogu da rade bez problema. Ovu "dozvolu" plaćaju 50 evra dnevno. Najjeftiniji su vodiči sa znanjem engleskog, a najskuplji na kineskom i japanskom. Njihova "plata" je i duplo veća.
- U inostranstvu ne bismo smeli da koristimo ni mikrofon u autobusu, ali to je teško kontrolisati - kažu u udruženju. - Pre nego što stignemo na lokaciju koja se obilazi, turiste obavestimo da će nam se pridružiti neko od lokalnih vodiča. Oni ništa ne rade, samo stoje pored nas u slučaju da krene kontrola. Ako se prekrši zakon, kazne su od 500 do 1.500 evra. Ono što je najgore je zabrana ulaska u tu zemlju.