"PROKOP" PONOS SRBIJE, PRIMER ZEMLJAMA REGIONA: "Novosti" sa neimarima uoči otvarnja nove zgrade Železničke stanice

Na 5.600 kvadrata, putnici će imati maksimalan komfor i udobnost, liftovi i pokretne stepenice vodiće ih do svakog perona, a brojni pultovi za razne vrste usluga i šalteri, učiniće da protok ljudi bude sličan aerodromskom. Radovi na izgradnji kapitalnog projekta za našu zemlju su pri samom kraju, a oko 100 radnika radi na poslednjim pripremama pred presecanje vrpce.

Reporteri "Novosti" posetili su ovo gradilište i zatekli veliki broj neimara koji "glancaju" prostor ispod Maleškog brda, kako bi uskoro sve bilo pod konac. Spoljašnji plato ispred same zgrade je popločan, ulazni hol sređen po svetskim standardima, a unutrašnjost podseća na zgrade najvećih svetskih aerodroma. Putnici će u ovom objektu imati zasebne dolazne i odlazne ulaze i izlaze, što do sada nije bio slučaj.

- Sve aktivnosti vode ka tome da 20. oktobra, kako je to najavio i predsednik Aleksandar Vučić, železnička stanice počne da radi - kaže za "Novosti" Nenad Stanisavljević iz "Infrastruktura železnice Srbije".

- Radovi na ovom objektu počeli su jula prošle godine i evo, za nešto više od godinu dana, ovaj velelepni objekat biće u potpunosti završen. Na taj način će priča o "Prokopu" kao glavnoj železničkoj stanici nakon 50 godina, napokon, biti završena, a čitav beogradski železnički čvor stavljen u punu funkciju.

Posle puštanja u rad, peronima će se pristupati iz stanične zgrade prolaskom kroz automatizovane kontrolne barijere, gde će putnici očitavati svoje karte i dalje centralnim hodnikom birati željeni peron. U samoj zgradi napravljene su dve pozicije za vertikalnu komunikaciju sa peronima, a u tu svrhu su pored klasičnog stepeništa ugrađeni liftovi i pokretne stepenice za svaki peron.

Sam Beograd centar je već pet godina glavna železnička stanica u prestonici. Od 2018. godine "Prokop" je dokazao da u saobraćajnom smislu zadovoljava sve potrebe putnika i korisnika usluga. Danas ovuda prođe oko 300 vozova dnevno, što je zaista veliki broj kompozicija. Ploča na "Prokopu", odnosno čuvena "Kota 105", morala je da bude povećana za čak 50.000 kvadrata, pre nego što su počeli radovi na zgradi, prvenstveno zbog nosivosti.

Po svom obimu, monumentalnosti, ali i kapacitetu, ova stanica ne samo da će biti jedna od najboljih u regionu, nego i šire.

U okviru stanice postavljeno je osam šaltera za prodaju karata. One će se prodavati i na postavljenim samouslužnim automatima, a za sve informacije putnicima će biti dostupan i poseban info-pult "Srbija voza". Uslužni i maloprodajni lokali pokrivaju 800 kvadrata prostora, ima ih ukupno 14, od čega je 12 planirano za komercijalne delatnosti, dok su dva namenjena za ambulantu i za potrebe TO Beograd. Tu bi trebalo da se nađu kafe, restoran, pekara, apoteka, novinarnica, rentakar... U centralnom delu objekta planirana je otvorena čekaonica za putnike i njihovu pratnju. Železničko osoblje takođe će imati mnogo bolje uslove nego ranije.

Iz "Srbija voza" ističu da su njihovi prihodi od prodaje karata najveći u istoriji, što dovoljno govori, posebno na relaciji između dva najveća srpska grada, Beograda i Novog Sada.

Posle "većanja" koje je trajalo od 1971. godine, 3. septembra 1976. godine, u Ulici Stjepana Filipovića na skroman način obeležen je početak radova na "Prokopu", što su "Večernje novosti" tada zabeležile na naslovnoj strani. Međutim, posle mnogo peripetija, kriza, sankcija, bombardovanja i obustava iz raznih razloga, prvi deo stanice Beograd centar otvoren je tek u januaru 2016. godine, odnosno, posle 40 godina nastavljena je njena izgradnja.

U prethodnih sedam godina država je izdvajala veća sredstva za uređenje koloseka i ploče iznad "Prokopa", da bi i stanična zgrada konačno došla na red. Vlada Srbije je za izgradnju stanične zgrade sklopila javno-privatno partnerstvo, a ugovor je potpisan sa kompanijom "PSP Farman", počela je dugo očekivana izgradnja stanične zgrade u okviru kompleksa železničke stanice Beograd centar.

Kada se završi izgradnja stanične zgrade, privatni investitor će na susednim parcelama graditi poslovne i komercijalne sadržaje. Nakon izgradnje, železnički deo kompleksa sa pripadajućim parkingom postaće isključiva svojina Republike Srbije. Uostalom, da bi železnica mogla da se modernizuje, potrebna je strateška odluka države i finansijska stabilnost.

Radovi se nastavljaju

POSLE završetka stanične zgrade, neimare na "Prokopu" očekuje još posla. Potrebno je završiti građevinske radove i opremanje prvog i drugog koloseka, kao i dodatna parking-mesta. Takođe, zbog bolje povezanosti biće urađen i saobraćajni prilaz sa auto-puta Beograd-Niš, ali radovi neće početi pre sledeće godine.