GADAFIJU PRAVIO "BOEM" I OBLANDE: Gost "Novosti" - Jordan Nastanović, poslastičar, profesor, međunarodni kulinarski sudija

U razgovoru za "Novosti", Jordan otkriva da je iz rodne Gornje Trešnjice kod Ljubovije došao u Ugostiteljsko-turističku školu u Beogradu. Zvali su je, kaže, bečka škola - beogradsko istureno odeljenje. Plava bluza, bela košulja i mala kravata su bili obavezni. Direktor je stajao na ulazu, ko nema kravatu, povuče ga za uvo i izbaci napolje. Niko se nije bunio.

- Od malih nogu smo naučeni na red, rad i poštovanje starijih - ističe Jordan. - Sve se polako menja, došli smo u situaciju da nema kuvara, poslastičara, pekara. A, ugostiteljstvo je rudarski posao. Treba ga voleti i imati volju da uspete.

Počeo je u nekada čuvenoj gradskoj poslastičarnici, preko puta gradskog MUP u Ulici 29. novembra. Kao dobar radnik, dobio je odmah stipendiju.

- Radio sam sedam godina, ispekao zanat - priča Jordan. - Postao sam partijski sekretar sa 21 godinom. Mnogo sam pomagao ljudima i to mi se vratilo. Kada je koleginica počela da radi u Pitomačkom restoranu vojne ustanove Avala, pozvala je mene u Dom armije na Trgu republike. To je bila odskočna daska za sve. Postajem zadužen za Predsedništvo.
Umeće i znanje su ga preporučili da postane deo osoblja u rezidenciji Gadafija u Tripoliju. Spakovao je kofere i 1989. godine otišao u Libiju. Ostao je dve godine.
- Sećam se, zove me general Iva Puharić, pomoćnik ministra i kaže spremi kofer za duži put, niko od prijavljenih 30 poslastičara ne zadovaljava kriterijume - seća se naš sagovornik. - Na VMA su dva dana trajali pregledi. Vrteli me kao da idem za pilota, spuštali u podmornicu, merili kapacitet pluća... Čemu sve, ja sam poslastičar. Kažu, živećete pod specifičnim uslovima, pod šatorom u Sahari.

Porodica Gadafi ga je prihvatila kao rod rođeni. Ali, državnici su bili česti gosti. Među njima Čaušesku, Mubarak, Mandela...

- Gaša, tako sam zvao pukovnika Gadafija, nije voleo slatkiše, ali je polako zavoleo - priseća se Jordan. - Naučio je da jede beogradsku "boem" tortu. Od preostalih belanaca pravio sam predsednički rolat, koji je postao predsednička torta. Nažalost, nisam uspeo da zaštitim taj recept. Za peciva sam imao na raspolaganju 32 začina i sve vrste brašna. Materijal za slatkiše i testa dolazio je iz Srbije.

Osim domaćeg hleba, na meniju su bile pite od razvučenih kora, kiflice, krofne, vanilice, figaro, puslice. Oblande i pršutu je prošvercovao iz Srbije. Za svadbu brata Gadafijeve supruge sedam dana je u hladnjači pravio tortu na 11 spratova. Ali, bilo je i iznenadnih prohteva.
- Znali su da dođu i kažu da im treba deset torti. Ali, snalazio sam se, bio sam "lukav". Unapred spremim masu, uvijem u papir i stavim u frižider da se ne vidi - kaže Jordan. - Tako sam za svadbu Mubarakovom sinu za sat i pedeset minuta napravio trospratnu tortu. Pozvani smo da budemo gosti.

Gadafi je znao srpski, voleo je Jugoslaviju i bilo je mnogo naših ljudi koji su radili u rezidenciji.

- Ujutru ga pozdravimo sa "selam alejkum" a on nas "dobro jutro, kako ste, kako je familija u Beogradu" - navodi naš sagovornik.

Iako u penziji, Jordan i dalje radi punom parom. Otkriva da mu je omiljeni slatkiš čajno pecivo - žuta puter-masa po receptu starih bečkih majstora.