AVANTURA U DIVLJINI NADOMAK VELEGRADA Opština Zemun organizuje besplatne pešačke ture po Velikom ratnom ostrvu tokom leta
SVI koji žele avanturu u divljini, na ostrvu koje gleda na ušće dveju reka, u netaknutoj oazi gde se mogu videti retke vrste biljaka i životinja, treba da posete Veliko ratno ostrvo. Svake subote, tokom jula i avgusta, od 9 do 12 časova, opština Zemun organizuje besplatne pešačke ture po ovom biseru prirode, uz pratnju vodiča.
GO ZEMUN
Izleti na zaštićenom prirodnom dobru organizuju se svakog leta, kako bi se podstakla svest ljudi o značaju očuvanja ekoloških staništa.
- Građani odavde odlaze oplemenjeni, a drago mi je jer na ture dolazi mnogo dece - rekla je za Tanjug Tanja Kukobat, vodič ture iz opštine Zemun. - Mnogi ljudi ne shvataju značaj Velikog ratnog ostrva za prestonicu. Takva oaza prirode u srcu velegrada je veoma retka i za naše zdravlje veoma važna. Vode oko ostrva i samo ostrvo predstavljaju prirodnu laboratoriju i prečišćivač vazduha, vode i zemlje.
Ona naglašava da se Veliko ratno ostrvo stalno menja, njegova površina raste, a u toku godine gotovo 70 odsto bude poplavljeno. Prva zona zaštite ostrva je njegova unutrašnjost, gde se nalaze životinje, obale i oko 50 metara akvatorije, koji čine podvodni sprudovi. Pešačka tura obuhvata drugu zonu zaštite i to je zona rekreacije i staza koja je dugačka 4,5 kilometara.
- Ovde živi više od 5.000 jedinki ptica u januaru, preko 206 vrsta ptica koje dolaze u različito doba godine. One se ovde gnezde, hrane ili samo slete - priča Kukobatova. - Najznačajnija ptica ostrva je orao belorepan i trenutno je ovde gnezdo svio samo jedan par, jer njima treba veoma velika teritorija. Oni se svake godine gnezde i svake godine dobijamo po dva mala orlića. Veoma smo srećni što ovde živi najveća ptica grabljivica Evrope.
Ipak, sagovornica ističe da se ljudi najviše raspituju za divlje svinje, jer su im one najzanimljivije. Ove životinje su i razlog zbog kojeg svako na turu kreće na sopstvenu odgovornost, ali stvari nisu tako strašne kakva su upozorenja.
Prijave za obilaske
PEŠAČKE ture po Velikom ratnom ostrvu biće svake subote tokom jula i avgusta, a svi zainteresovani mogu se prijaviti na telefon Tanje Kukobat 011-2197-985 i 062-8018-892.
Veliko ratno ostrvo pruža se na 1.172. do 1.169. kilometra rečnog toka Dunava i nastalo je pre oko 500 godina.
Dobilo je naziv po svojoj burnoj istoriji, jer su ga vojske uglavnom koristila za bombardovanje i osvajanje Beograda, prvo Turci, pa Karađorđevi ustanici, a zatim i Austrougari.
- Ostrvo je pre tri godina naselila populacija divljih svinja. Na razne načine je "Zelenilo" pokušalo da ih se otarasi, ali nisu uspeli. To su hibridi domaće i divlje svinje i mnogo su pametni. Na sreću, plašljive su i beže od ljudi - navodi ona. - Zimi riju puteve, čupaju nove stabljike koje je "Zelenilo" zasadilo, čupaju korenje. One se uvek snađu za hranu i velike su štetočine.
Sem divljih svinja ima srndaća, primećen je šakal, tu je vizonski pacov, razne vrsta miševa, a pronađena je i najmanja vrsta slepog miša. Nema nijedne otrovne vrste zmija.
Ostrvo ne karakteriše veliki diverzitet biljnog sveta, a vegetacija je tipična za plavne doline Save i Dunava.
- Bademasta vrba, bela vrba, crna i bela topola, zeleni jasen, glog. "Zelenilo", koje se stara o ostrvu, sadi na hiljade stabala hrasta, zelenog jasena, sibirskog bresta u nameri da ostrvo bude što zelenije i da bude stanište što više vrsta - priča Kukobatova.