STO IZOSTANAKA PO POLUGODIŠTU: Trend bežanja sa časova u srednjim školama isti kao pre korone

Učenici srednjih škola su, prema procenama Foruma srednjih stručnih škola Beograda, u prvom polugodištu, u proseku, odsustvovali sa 80 do 100 časova. I dok su se nekada dobre i loše škole prepoznavale po bežanju sa časova, danas te podele nema. Osim zbog izbegavanja odgovaranja i pismenih, đaci izostaju jer nisu upisali željenu školu, dosade na časovima...

Praksa je pokazala da su "najbolesniji" maturanti, a "epidemije" kose đake, uglavnom, pred polugodište i kraj školske godine. Najmanje je odsustvovanja sa nastave u prvoj godini, najviše u četvrtoj. Profesori kažu da se učenici u starijim razredima ponašaju kao da su na fakultetu, spreme gradivo, dođu i odgovaraju, dobiju pet i onda ih opet nema do sledećeg odgovaranja. Roditelji su tu da im redovno pravdaju, uz uredna lekarska opravdanja. Jer, i oni se, kao i đaci, vode logikom da im je bolje da dete ne ode u školu, nego da pokvari ocenu ili dobije keca.

- Na kraju osmog razreda deca ne znaju šta žele da upišu, pa idu za drugarima ili željama roditelja - kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda.

- Vođeni time, izaberu školu koju ne vole. Ako ih profesori nekako ne zainteresuju, oni počinju da beže sa časova, dobijaju loše ocene. Potrebno je pojačiti profesionalnu orjentaciju, kako u školama, tako i u nadležnim institucijama, kako bi se osmaci usmerili na pravi izbor, što bi svakako poboljšalo njihov uspeh, ali i smanjilo izostajanje.

Antić navodi da je generalni problem našeg obrazovanja što se uči za ocenu, a ne za znanje. U jurnjavi za dobar prosek, koji daje i veću mogućnost izbora srednje škole, ocene se poklanjaju, znanje brzo ispari, pa u srednju školu dolaze i da ne znaju tablicu množenja.

Zakon propisuje da se učenik upućuje na razredni ispit ako nije prisustvovao trećini časova od ukupnog fonda za jedan predmet, što je u praksi oko 25 izostanaka iz jednog predmeta. Razredni ispit nije jednostavan za učenika, jer se odgovara celo gradivo, pa se većina profesora trudi da ispita učenike tokom godine, pogotovo ako je izostajanje bilo u prvom polugodištu.

MESEC DANA

ĐACI najčešće izbegavaju odlazak na časove kada treba da odgovaraju. Neke procene govore da godišnje bude, u proseku, 160 izostanaka po učeniku.

Statistika beleži da srpski srednjoškolci tokom školske godine naprave čak 48 miliona izostanaka. Praktično, to znači da đaci sa nastave izostanu celih 30 dana.