ADA ĆE OSTATI BISER GRADA: Ministarstvo zaštite životne sredine čuva prestoničku zelenu oazu

Kako se navodi u Ministarstvu, očuvanje 471 hektara važno je zbog biološke raznovrsnosti koja ga krasi, a osim toga je i stanište mnogobrojnih vrsta flore, faune i makrogljiva. Novi status sačuvao bi Adu i od gradnje i bilo kakvih negativnih promena.

Ovaj prostor je i sastavni deo međunarodnog ekološkog koridora koji čini reka Sava i obalni pojasevi koji se protežu duž njenog toka.

- Bilo bi zaštićeno rečno ostrvo i Savsko jezero, taložno jezero i obale - navodi se u saopštenju Ministarstva. - Uključeni su i nasipi koji Adu povezuju sa obalom, Čukarički rukavac sa obalnom zonom gde se uliva Topčiderska reka. Ovde bi bio utvrđen drugi i treći stepen zaštite. Oko 95 odsto Ade Ciganlije je u vlasništvu Grada.

Stavljanjem pod zaštitu, na ovom području bile bi zabranjene sve aktivnosti koje bi mogle da promene ili ugroze obeležja i svojstva ovog predela. Tako je, recimo, zabranjeno da se na ovom delu nešto gradi, ili da se seku stabla u većem obimu. Ne bi bilo dozvoljeno ni da se smanji procenat zelenih površina na Adi Ciganliji, ili da se ispuštaju otpadne vode.

Kako su "Novosti" u avgustu pisale o zaštiti ovog prestoničkog izletišta, inicijativa je potekla od JP "Ada Ciganlija", a dobili su podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine i nadležnog ministarstva. U Sekretarijatu su nam tada rekli da su mnogobrojni razlozi za stavljanje ovog beogradskog bisera pod zaštitu, jer je značajna za očuvanje divlje flore, faune i fungije.

- Grad ulaže velike napore da poveća površine pod zaštićenim područjima na teritoriji grada - rekli su letos u Sekretarijatu. - Najviša kategorija zaštite na lokalnom nivou predstavlja "predeo izuzetnih odlika", što bi dobilo područje Ade Ciganlije zbog brojnosti i značaja biodiverziteta koji je tamo prisutan.

Novi status Ade unapredio bi sve ono što poseduje ovaj gradski zeleni kutak i zabranio sve ono što bi moglo da ga ošteti. Nakon stavljanja pod zaštitu ovim delom bi upravljalo Javno preduzeće "Ada Ciganlija".

Omogućio bi brži rast i korišćenje prirodnih potencijala, a sve u cilju razvoja turističke ponude. Ada bi svakako ostala najveći i najsvestraniji sportsko-rekreacioni kompleks u Beogradu, ali sa uređenijim šumama i bogatijom ponudom u ovom izletištu.

LESNI PROFILI U ZEMUNU I BATAJNICI

U PRESTONICI postoje dve lokacije koje uživaju status koji bi bio namenjen Adi Ciganliji: Lesni profil Kapela u Batajnici, koji je stavljen pod zaštitu 2014. godine, i Zemunski lesni profil, koji je zaštićen 2013. godine.

Ove dve lokacije značajne su zbog svojih geoloških karakteristika. Prošle godine Zavod za zaštitu prirode Srbije dao je predlog o stavljanju pod zaštitu i forlanda leve obale Dunava, koji obiluje bogatim biljnim i životinjskim svetom.

JAVNI UVID

STUDIJU u kojoj se razmatraju i sumiraju razlozi za zaštitu Ade Ciganlije napravio je Zavod za zaštitu prirode Srbije. Ovaj dokument prošao je i javni uvid. Kako su nam u avgustu rekli u JP "Ada Ciganlija", procedura je tada tekla redovno, a celokupna procedura trebalo bi da bude završena do leta 2023. godine.