NOVE TAJNE IZ PESKA SAHARE: Muzej afričke umetnosti obeležava dva veka egiptologije, u depoima po Srbiji čak 196 predmeta

Istoričar Nenad Marković održaće od 18.00 časova predavanje "Šampolion i Karter: dva veka egiptologije".

- Dešifrovanje hijeroglifa je prevashodno omogućilo čitanje i tumačenje staroegipatskih tekstova, što je dalje uslovilo povećano interesovanje za ovu drevnu kulturu i njene tekovine širom sveta - objašnjava, za "Novosti", Marković značaj ova dva jubileja. - Tutankamonova grobnica je to interesovanje podigla na jedan viši nivo. Uz pomoć medijske pomame za Tutankamonom, takozvana Tutmanija, egiptologija je postala najprepoznatljivija naučna disciplina koja se bavi drevnim kulturama, a drevni Egipat večna inspiracija za najšire shvaćeno stvaralaštvo 20. i 21. veka - film, modu, književnost, umetnost, arhitekturu...

Na pitanje da li je moguće da se ponovi još neko veliko otkriće, s obzirom na opsežnost arheoloških istraživanja vršenih u poslednjih sto godina, odnosno šta je od otkića u poslednjih nekoliko decenija bilo najznačajnije, sagovornik kaže:

- Pesak Egipta još uvek krije mnoge tajne koje čekaju da budu otkrivene. Procena je da je do sada pronađeno samo oko 30 odsto onoga što je nekada postojalo. Ovih dana je jedna od glavnih tema da li će biti pronađena grobnica čuvene Kleopatre u okolini Aleksandrije! Jedno od najspektakularnijih otkrića bio je pronalazak trgovačke luke Tonis (Heraklion) na sredozemnoj obali Egipta (1999), koja je potpuno potonula u more u osmom veku n. e. Do samog otkrića je luka bila poznata jedino iz tekstova starogrčkih pisaca. Pored toga, na lokalitetu na obali Crvenog mora je 2013. godine otkriven dnevnik Merera, koji sadrži informacije o tome kako je građena čuvena Keopsova primida. Stoga, možemo očekivati još zaista mnogo toga novog u budućnosti.

Iako postoji razvijena svest kod publike o važnosti drevnog Egipta, nažalost, malo je prilika da se naša javnost upozna sa egiptologijom na stručan način, smatra sagovornik:

- Kroz moje iskustvo u radu sa najširom mogućom publikom, postalo je jasno da naši sugrađani uglavnom nisu svesni da u Srbiji postoje ljudi koji se ozbiljno bave ovim poljem.

Osim čuvene Beogradske mumije, malo ljudi, otkriva sagovornik, zna da se artefakti iz drevnog Egipta čuvaju u dvanaest muzeja širom Srbije - Beogradu, Somboru, Vršcu, Subotici, Užicu, Sremskoj Mitrovici:

- Njihov broj zaista nije veliki, jer je reč o 196 predmeta, naročito ne u poređenju sa, recimo, susednom Hrvatskom, gde ih ima oko 5.000. Isto tako, većina staroegipatskih predmeta u muzejskim zbirkama širom Srbije nije izložena, te time ostaje sakrivena od očiju publike - zaključuje Marković.

MISTERIJE PIRAMIDA

ČINI se da ljudi generalno vole da maštaju o davno prošlim vremenima i Egipat zaista zauzima vodeće mesto - tvrdi Nenad Marković. - Uvek obavijen velom misterije, ljudi mu se stalno vraćaju i fizički i metafizički. Piramide će zauvek ostati amblem naučnog i nenaučnog savremenog poimanja drevnih vremena i, bez obzira što danas znamo mnogo toga o samoj izgradnji i nameni, ljudi odbijaju da poveruju da ih je gradila ljudska ruka.