VUK SE UMIVEN I OBNOVLJEN VRAĆA U BEOGRAD: Bronzana skulptura reformatora srpskog jezika trenutno na restauraciji

Bronzani spomenik skinut je sredinom novembra i prebačen u Smederevo, u atelje vajara Zorana Kuzmanovića gde se sada restauira, a najavljeno je da obnova ide po planu te da će se Vuk u Beograd vratiti do kraja godine. Mada je, prema prvim procenama, obnova je trebalo da traje četiri meseca, očigledno je bronzani kip u mnogo boljem stanju nego što se očekivalo.

Posle dve i po decenije, zapušteni monument konačno je došao u ruke majstora. Mada se nalazi na frekventnoj lokaciji, gde svakog dana prođe nekoliko hiljada vozila, vajar Kuzmanović kaže da je Vuk "došao" u boljem stanju nego "Pobednik", kog je ovaj umetnik takođe "umio".

- Zanimljivost na koju smo na početku naišli jeste hemijski sastav bronze koji je malo neuobičajen, odnosno legure kalaha ima malo manje nego inače. Rezultat toga je da je spomenik patinirao ka crnoj boji, a zelena patina nastala je tek u poslednjih nekoliko godina. I to je bio alarmantni trenutak kad je trebalo da počne restauracija, jer kada je patina udebljana previše, proces oksidacije se ubrzava. Taj alarm smo prepoznali kada smo uradili stručnu analizu - podelio je Kuzmanović svoje prve utiske posle susreta sa Vukovim spomenikom.

Ovoj temeljnoj rekonstrukciji prethodila su dva konzervatorsko-restauratorska postupka.

Prvi put, 1954. godine popravljane su granitne ploče na postamentu, a 1995. obnovljeno je betonsko jezgro postolja.

Pre tri godine, Zavod je izradio idejni projekat sanacije Vukovog spomenika, ali je Grad tek sada izdvojio 11 miliona dinara za izvođenje radova, što je bio znak da obnova može da počne. Spomenik je u veoma lošem stanju, a iz Zavoda podsećaju da bronzana skulputra nije tretirana na najbolji način prilikom prethodne obnove 1995. godine, prilikom hitnih radova na izgradnji stanice podzemne železnice, garaže i uređenja širih parkovskih i nadzemnih parterskih površina. Za oblogu postamenta tada je upotrebljen kamen lošeg kvaliteta koji je, u kombinaciji sa atmosferskim padavinama, doprineo brzom propadanju i temelja i skulpture. Na bronzanom kipu nataložile su se naslage prljavštine i čađi, ne samo zbog neodržavanja nego i zato što je ovde veoma prometno.

Pored Vukovog spomenika saobraćaj ne staje, a ovuda dnevno prođe nekoliko hiljada putničkih i teretnih vozila... Takođe, neophodna je i obnova slova, jer se natpis "Vuku, srpski narod" jedva nazire.

- Nadamo se da ćemo ga završiti do kraja godine, i da ćemo u periodu od 20. do 25. decembra opet moći da kažemo "Naći ćemo se kod Vuka" - kazala je Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, tokom obilaska radova na restauraciji.

Vukov spomenik je jedan od najznačajnijih javnih spomenika u Beogradu. Delo je značajnog srpskog vajara Đorđa Jovanovića. Spomenik Vuku Karadžiću otkriven je 7. novembra 1937. godine, povodom 150-godišnjice Vukovog rođenja. Ideju za podizanje spomenika dala je Srpska književna zadruga 1920. Više godina su, putem priloga, prikupljana sredstva za izgradnju ovog spomenika.

Predviđeno je da spomenik bude izliven u bronzi i postavljen na granitnom postolju. Zbog svojih kulturno-istorijskih vrednosti spomenik je utvrđen za kulturno dobro 1965. godine.

Monument je visok 7,25 metara. Po ovom spomeniku nazvana je podzemna železnička stanica "Vukov spomenik", a ceo kraj grada se naziva "kod Vuka".

"POBEDNIK" JE BIO TRUO

VAJAR Zoran Kuzmanović je na isti način, pre tri godine, "umio" i "Pobednika" sa Kalemegdana.

Ova skulptura visoka oko četiri metra bila je potpuno trula iznutra, dok su na spoljašnjosti kipa bili nataloženi čađ i prljavština, što je uklonjeno specijalnom metodom. Zbog toga je restauracija trajala četiri meseca.