POSAO PUT ZA BEKSTVO IZ NASILJA: Od Nove godine državne institucije pomagaće žrtvama porodičnog zlostavljanja da nađu uhlebljenje

Ovakav pilot-program već je sproveden u saradnji Drugog osnovnog tužilaštva i Autonomnog ženskog centra u nekoliko gradskih opština.

Pilot-program je počeo pre dve i po godine i realizuje se i danas u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu sa predstavnicima Nacionalne službe za zapošljavanje i radnicima centara za socijalni rad Grocke, Čukarice, Rakovice i Voždovca. Podaci ovog tužilaštva pokazuju da je postupano sa više od 300 žrtava nasilja, a da je samo od januara do oktobra ove godine čak 120 njih prošlo kroz ovaj model zapošljavanja.

- Od njih, 14 žena se zaposlilo, sa 80 se aktivno posreduje u dobijanju posla i date su im konkretne ponude, osam žrtava je upućeno na dodatnu obuku, dok su dve prošle proces samozapošljavanja - kaže Gorjana Mirčić Čaluković, koordinatorka za rodno zasnovano nasilje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

- Kad je reč o školskoj spremi, ona varira od onih sa najnižom, pa sve do onih sa najvišom stručnom spremom. Neke žene nikada nisu bile u radnom odnosu, dok su druge imale radno iskustvo, ali su iz različitih razloga ostale bez posla.

Naša sagovornica objašnjava da je ekonomska samostalnost jedan od ključnih elemenata nezavisnosti svake osobe, a posebno žene koje su izložene porodičnom nasilju. Tu nije u pitanju samo ekonomska osnaženost, već i povratak u socijalno okruženje, kontakt s ljudima, jačanje samopouzdanja i psihičkog mira.

- Većina žrtava često biva i socijalno i geografski izolovana, pa im je odlazak na posao ujedno put ka "resocijalizaciji" i izlasku iz kruga nasilja. Jedan od razloga za ostajanje u nasilnoj porodici jeste ekonomska nesamostalnost - kaže naša sagovornica.

Inače, za prvih deset meseci ove godine grupe za koordinaciju i saradnju na području Beograda razmotrile su 5.009 novoprijavljenih slučajeva nasilja u porodici. Prošle godine taj broj je iznosio 5.836. Pored ovoga, grupe i podgrupe razmotrile su i tekuće slučajeve, pa je ukupan broj daleko veći.

- Nacionalna služba za zapošavanje ima niz programa koji se odnose na žrtve nasilja u porodici, a Zakon o sprečavanju tog nasilja predviđa tu mogućnost i daje prostora javnom tužiocu da se uključi u proces. Centri za socijalni rad imaju ovlašćenja za pružanje ovakve vrste posredovanja i podrške. Na bazi svih tih propisa, kroz koordinisan rad svih institucija, planirano je unapređenje modela zapošljavanja žrtava nasilja i njegovo implementiranje na području Beograda - kaže Gorjana Mirčić Čaluković.

EVIDENCIJA

KOLIKO je tačno žrtava bez posla, ne zna se, jer mnoge nisu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a pojedine ne mogu da rade zbog bolesti, odsustva bilo kakve kvalifikacije ili zato što im je nasilni partner ili suprug zabranio da traže posao.

Prema rečima naše sagovornice, nije moguće utvrditi ni koliko je njih bez primanja, jer i zaposlene žene koje trpe ekonomsko nasilje mogu biti finansijski nestabilne ako platom ne raspolažu samostalno.

KONKRETNE POTREBE

REALIZACIJA pomoći je u nadležnosti centra za socijalni rad, koji ima mnogo informacija o porodici, a pre svega o samoj žrtvi i njenoj specifičnoj situaciji i potrebama. U dogovoru sa svakom konkretnom žrtvom prolazi se kroz zahteve svih trenutno dostupnih poslova u odnosu na njene potrebe, snage i slabosti, da bi se izabrao najbolji mogući dostupan posao - objašnjava Gorjana Mirčić Čaluković.