BRIGA O DOMU I SPOMENIKU KULTURE: U Beogradu postoje četiri objekta o kojima zajedno brinu gradski Zavod za zaštitu i vlasnici
DOM Jevrema Grujića i porodica Karamata, Veljković i Pavlović četiri su objekta u prestonici koja su proglašena za spomenike kulture, a o kojima osim Zavoda za zaštitu spomenika kulture brinu i potomci čiji su preci izgradili ove kuće.
Grujići, Foto V. Danilov
Stručnjaci iz Zavoda tokom oktobra obišli su porodice Pavlović i Veljković i sa njima razgovarali o svim izazovima na koje nailaze kao vlasnici ovih važnih beogradskih zdanja, koja su kreirala istoriju i sliku grada.
Ova porodična gnezda nicala su u prestonici tokom 19. i 20. veka. Godinama kuće nisu bile u vlasništvu porodica koje su ih podigle, pa su im vraćene u izuzetno lošem stanju.
Zalaganjem naslednika, koji su sarađivali sa Zavodom, Beograd danas može da se pohvali očuvanim porodičnim kućama koje su zajedno otrgli od propadanja i zaborava.
- Što se tiče brige o ovakvim objektima, vlasnici imaju izuzetno zahtevan zadatak. Sve što žele da urade na ovim objektima mora da se sprovodi u skladu sa merama tehničke zaštite koju mi propisujemo - rekli su za "Novosti" u Zavodu za zaštitu spomenika kulture. - Sa vlasnicima imamo izuzetnu saradnju, u stalnom smo kontaktu. Pratimo stanje ovih kuća, sprovodimo mere zaštite, izdajemo rešenja i saglasnosti za sve radove pa čak i za enterijer.
Prava i obaveze vlasnika kulturnih dobara propisane su Zakonom o kulturnim dobrima.
Oni mogu dobiti nadoknadu ako je kulturno dobro otvoreno za javnost ili ako imaju zabranu ili ograničeno korišćenje. Međutim, oni ne smeju kuće da koriste "u svrhe koje nisu u skladu sa njegovom prirodom, namenom, značajem ili na način koji može dovesti do oštećenja kulturnog dobra". Takođe oni ne smeju da ih pregrađuju, ruše, popravljaju i preuređuju bez saglasnosti nadležnih.
Iako je od ova četiri objekta najpoznatiji Dom Jevrema Grujića, bogatu istoriju kriju i ostala tri objekta. Dom porodice Pavlović skriva se u Gospodar Jevremovoj 39, podignut je krajem 19. veka. Ona je primer arhitekure Beograda od pre dva veka.
U istom periodu i stilu nastao je i Dom porodice Veljković u Birčaninovoj ulici.
Sagrađena je ubrzo nakon proklamovane ideje kneza Miloša o formiranju "srpskog Beograda". Ovde je kasnije bio otvoren i prvi privatni muzej na Balkanu. Nakon Drugog svetskog rata Moša Pijade je ovde otvorio i svoj atelje.
KARAMATINA KUĆA
PORODICA Karamata svoj dom (na slici) je našla u Zemunu još tokom 18. veka, a nalazi se u ulici koja nosi ime po njima. Ovo je i najstariji sačuvana jednospratna zgrada u starom jezgru ove beogradske opštine. Zgradu je 1772. godine kupio Dimitrije Karamata i od tada do danas ona je u vlasništvu ove porodice.