MANJAK KUVARICA POGASIO RINGLE: Samo 12 osnovnih škola u prestonici ima svoju kuhinju za đačke obroke

Tome je, svakako, "kumovao" i početak pandemije, ali je vraćanje domaće hrane u tanjire školaraca usporio i manjak kuvarica, ali i HASAP sistem koji bi kuhinja morala da ima.

Stroža pravila za pripremu hrane namenjene đacima drastično su smanjila broj školskih kuhinja, pa se one skoro mogu prebrojati na prste obe ruke. Iako je ručak ili doručak u školi za većinu roditelja spas, pogotovo u nižim razredima, od 166 redovnih osnovnih škola, kuhinja u kojoj se pripremaju obroci postoji tek u 12.

Da bi u školskoj kuhinji mogli da se pripremaju obroci za đake, potrebno je da dobije HASAP standard (sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa), što je za mnoge "nemoguća misija" zbog nedostatka novca, ali i komplikovane procedure. Sveže spremljena jela bila su, do pre godinu dana, na meniju đacima jedne od najvećih osnovnih škola u Srbiji - "Pavle Savić" u Mirijevu. Međutim, odlazak kuvarice u penziju i nepostojanje HASAP sertifikata, "isključili" su ringle i rerne do daljnjeg. Umesto iz svoje kuhinje, ručak za učenike stiže iz ketering službe.

- Što se tiče opremljenosti, higijene i ostalih standarda, naša kuhinja to ispunjava, ali moramo dobiti HASAP sertifikat - kaže Milan Krstić, direktor OŠ "Pavle Savić" u Mirijevu. - Voleli bismo da se hrana za decu ponovo priprema u kuhinji jer se obroci iz keteringa ne mogu porediti sa onim spremljenim kao kod kuće. Međutim, veći problem od HASAP je kako naći dobru kuvaricu koja će raditi u školi za platu od oko 36.000 dinara kada u restoranima mogu zaraditi mnogo više.

Da bi kuvarica primala pun iznos plate, mora spremiti minimum 180 obroka svakog dana, dok je za servirku "norma" da posluži 360 učenika. Da bi kuhinja postojala u školi, mora imati najmanje 100 zainteresovanih učenika, kao i zaposlenu kuvaricu i servirku.

Jedna od prestoničkih škola koja i dalje ima svoju kuhinju je OŠ "Drinka Pavlović". Đaci od prvog do osmog razreda ovde obeduju kao kod mame, a dnevno se pripremi više od 1.000 obroka. Interesovanje đaka je veliko, malo više među mlađom decom. Na početku školske godine roditelji potpišu sporazum sa ustanovom o vrsti usluge koju žele i onda se mesečno plaća. Škola je, osim zaposlenih u kuhinji, angažovala i nutricionistu, koji kontroliše ispunjenje svih propisanih standarda nutritivne vrednosti obroka.

MESEČNO DO 10.000 DINARA

Talas poskupljenja nije zaobišao ni obroke u školama. Tako je prosečna cena ručka sada oko 300 dinara, a bila je od 200 do 250 dinara, dok za doručak treba platiti oko 150 dinara.

Većina roditelja se odlučuje samo za ručak, dok za doručak deca ponesu nešto od kuće ili kupe. Samo za ručak za mesec dana roditelji treba da plate oko 6.600 dinara, a ako se tome doda i doručak, za ishranu jednog đaka mesečno izdvajaju oko 10.000 dinara.