BEOGRADSKE OBALE DOBIJAJU OBRISE MODERNIH PARKOVA: Posao započet u januaru, završetak planiran za tri godine
KAO što Beograđani sada uživaju dok šetaju uređenom obalom Save od Gazele do Beton hale, tako će za nekoliko godina biti i pored Dunava, od Kalemegdana do Pančevačkog mosta.
Na ovom potezu, krajem januara počela je izgradnja Linijskog parka na oko 4.600 metara. Prva faza, od ukupno deset, koja spaja Beton halu i Bastion svetog Jakova, privodi se kraju.
Na ovom projektu radili su mlade arhitekte čija su razrađena rešenja predstavljala osnov za izradu Plana i u najvećoj meri postala njegov sastavni deo. Poziv za izradu idejnog rešenja raspisao je gradski urbanista Marko Stojčić u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda u decembru 2019. godine. Na javnom konkursu izabrano je deset najkvalitetnijih urbanističko- arhitektonskih timova, koji su početkom septembra 2020. predali finalna idejna rešenja.
Područje Linijskog parka je spona između opština Stari grad i Palilula, odnosno Beton hale te dunavske padine i priobalja Dunava. Cilj ovog projekta je urbana transformacija železničkog koridora, a ideja je da se izgradi javni gradski prostor koji povezuje druge površine, te da se ponude različiti saobraćaji.
- Dobra saobraćajna povezanost, položaj lokacije u neposrednoj blizini beogradskog priobalja i reka, te urbana transformacija bivše trase železnice daje mogućnost uvođenja različitih programskih sadržaja i urbanih ambijenata sa ciljem prožimanja i povezivanja istorijskog i novog identiteta područja dunavske padine - piše u dokumentu.
Ekipe JKP "Zelenilo Beograd" zadužene su za uređenje prve dve celine. Kako nam je rečeno iz "Zelenila", sređivanje početne deonice od Beton hale do Bastiona svetog Jakova prostirali su se na površini od 12.733 kvadrata. Pre nego što su majstori ovde stigli, tu je bila oštećena staza za pešake i bicikliste, ostaci nekadašnje železničke pruge, kao i malo slobodnih zelenih površina koje su bile zapuštene i zarasle.
- Novoprojektovano rešenje podrazumeva razdvajanje glavne pešačke zone i biciklističke staze, trakom zelene površine, kako bi se pešaci odvojili od biciklista - objašnjavaju u "Zelenilu". - Time će, osim estetskog doživljaja, ovaj prostor biti bezbedniji i za korisnike zelene površine. Nova staza za pešake ima zastor od kamenih ploča na 1.559 kvadrata i oivčena je sivim granitnim, frezovanim ivičnjakom. Na suprotnoj strani postavljena je metalna ograda, po ugledu na već postojeću ispred Beton hale.
Biciklisti će svoje dvotočkaše voziti duž pešačke staze, od restorana "Bela vista" do metalnog mostića, odnosno rampe odakle se odvaja i ide iza nove kaskadne betonske zaštitne, po postojećoj trasi. Biciklistička staza je asfaltirana na oko 1.000 kvadrata, sa sivim ivičnjakom.
- Na mestu postojećeg nasipa izgrađena je nova betonska kaskadna zaštita nasipa, koja ujedno dobija funkciju odmarališta sa delovima predviđenim za sedenje, odakle se otvara pogled na reku - ističu u ovom preduzeću. - Prostor je opremljen parkovskim mobilijarom sa šest malih kamenih klupa, sedam velikih, 13 sa naslonom, 14 đubrijera, 13 velikih i tri mala drvena sedišta na tribinama.
Čitav prostor biće oplemenjen sa 83 komada lišćarskog šiblja, 4.664 komada raznih vrsta perena, 717 sadnica ukrasne trave, 78 lukovica i 60 poleglih četinara. Na 4.643 kvadrata sadiće se trava na 4.643 kvadrata. Automatski sistem za zalivanje kap po kap ugrađen je za navodnjavanje žbunja i perena, dok će na travnjaku biti raspršivači. Takođe, tu je i senzor za kišu koji reaguje na padavine i visoku vlažnost, tako da automatski isključuje sistem za zalivanje dok se ne promene vremenski uslovi.
- Preostalo je da se betonska kaskadna zaštita nasipa obloži granitnim kamenom, posle čega će na ovom delu biti ugrađene klupe. Takođe, biciklistička staza treba da se obeleži a pored da se montiraju đubrijere i klupe. Sada se priprema zemljište za predstojeću sadnju šiblja i perena, kao i za setvu trave. Sadnja će biti u periodu mirovanja vegetacije, čim vremenske prilike budu pogodne.
VODENA KAPIJA IZ 18. VEKA
VODENA kapija potiče iz 18. veka (građena je između 1717. i 1739. godine) i uglavnom je izgrađena od opeke austrijskog formata. Imala je i baroknu fasadu od koje su ostali samo fragmenti, pošto je i ona oštećena prilikom izgradnje pruge i pravljenja nasipa. Vodena kapija I, kao i njena "sestra" Vodena kapija II smeštena bliže Kuli Nebojša, potiču iz 18. veka, odnosno perioda kada su glavnim gradom upravljali Austrijanci i kada je ona za njih bio jedno od najvažnijih pograničnih utvrđenja.
Potonja je otkrivena osamdesetih godina prošlog veka, a za postojanje prve znalo se iz davnih spisa i starih nacrta. Početkom prošlog veka vidljivost kapije jedan bila je dobra, jer je kraj nje prolazila pruga.
ARHEOLOZI PRODUŽILI RADOVE
Mada je prva faza Linijskog parka trebalo da bude završena u junu, rok je produžen zbog arheoloških istraživanja na Vodenoj kapiji, koja je posle 100 godina otkrivena tokom radova. Zbog njene obnove, trase biciklističke i pešačke staze su delimično izmenjene. Kada su završeni radovi stručnjaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, majstori su nastavili posao. Iz "Zelenila" poručuju da je planirani rok za završetak ove faze 2. novembar. Druga faza obuhvata deo od Kule Nebojša do SRC "Milan Gale Muškatirović". Za ostalih osam celina Linijskog parka Sekretarijat za investicije objaviće javnu nabavku, za projektovanje i izvođenje radova.
BONUS VIDEO - MINISTAR MOMIROVIĆ: Saobraćajnica Novi Beograd - Surčin biće završena do februara 2023. godine